СТАТУТ ИСС
ИНДУСТРИЈСКИ СИНДИКАТ СРБИЈЕ (ИСС)
СТАТУТ
Београд, 24.04.2009.године
Назив и седиште
Члан 1.
Индустријски Синдикат Србије (у даљем тексту Синдикат) је Јединствена, демократска, добровољна, аутономна, интересна организација регистрована за територију Републике Србије у чији састав улазе све Индустријске делатности организоване у Републичке одборе делатности.
Члан 2.
Назив Синдиката је : Индустријски Синдикат Србије.
Скраћени назив Синдиката је ИСС.
Члан 3.
Синдикат организује Индустријске раднике из Свих индустријских делатности организоване у републичке одборе делатности:
Ø Републички одбор делатности металаца,
Ø Републички одбор делатности хемије, енергетике и рударства
Ø Републички одбор делатности прехране, пољопривреде, дуванске Индустрије, шумарства и водопривреде
Ø Републички одбор делатности грађевине, грађевинског материјала, дрвне Индустрије и путне привреде
Ø Републички одбор делатности текстила коже и обуће,
Ø остале Индустријске и Занатске раднике.
Члан 4.
Синдикату Могу приступити и Запослени Који Нису набројани у члану 3. Овог Статута у складу са посебном одлуком Главног одбора Синдиката.
Члан 5.
Синдикат делује у складу са овим Статутом.
Члан 6.
Седиште Синдиката је у Београду.
Члан 7.
Синдикат има печат, штамбиљ, знак и заставу.
Печат Синдиката је округлог облика, пречника 32 мм, по ободу кружнице налази се ћириличним словима исписан назив: Индустријски Синдикат Србије.
Штамбиљ Синдиката је правоугаоног облика, димензија 60к40 мм. На штамбиљу је текст: Главни одбор Индустријског синдиката Србије.
Знак Синдиката је стилизовано слово латинично сам плаве боје СА наранџастом тачком.
Застава Синдиката је правоугаоног облика, светло плаве боје, на средини се налази знак и назив: Индустријски Синдикат Србије.
Подножје сам врх стилизованог знака полукружно спаја три звездице разлицитих боја индустријских делатности.
Члан 8.
Синдикат сарађује са другим синдикатима у Земљи и иностранству и међународним синдикалним организацијама, на принципима равноправности, узајамности и солидарности, у складу са основним програмским опредељењима и Заједнички утврђеним ставовима.
Члан 9.
Синдикат је независан у Цомпаред Државне органе, послодавце, политичке странке и верски је неутралан.
Задаци и Циљеви Синдиката
Члан 10.
Синдикат има задатак да штити Економске, СОЦИЈАЛНЕ, образовне, професионалне, културне, Политичке и Друге интересе свог чланства и запослених у делатностима Свих Које обухвата.
Синдикат се залаже за изградњу Правне, демократске и СОЦИЈАЛНЕ ДРЗАВЕ, успостављање и развој привреде Тржишне; ПРИВАТИЗАЦИЈУ на начелима Економске ефикасности и СОЦИЈАЛНЕ правде; за партиципацију запослених у управљању предузећима, за заштиту људских и синдикалних слобода и права; Повезивање и укључивање Републике Србије у међународну заједницу и међународну поделу рада, за мир, равноправну сарадњу и са суседним земљама Разумевање и Свим народима у СВЕТУ.
Члан 11.
Синдикат се залаже за остваривање Посебно следећих циљева:
· Равноправност Свих запослених у делатностима Које обухвата Синдикат, Као и њихово Заједницко Деловање на начелима узајамности и солидарности;
· Обезбеђивање Радне сам СОЦИЈАЛНЕ сигурности чланства;
· Егзистенцију Свих запослених на адекватном нивоу, у складу са материјалним и цивилизацијским достигнућима савременог света;
· Равноправност Свих запослених у привреди, држави и друству;
· Побољшање социјалног статуса запослених кроз регулисање цене и услова рада Путем колективног преговарања и колективних уговора, на начелима равноправности и социјалног партнерства;
· Хумано и демократско радно и Социјално законодавство;
· Обезбеђивање безбедних услова живота и здравља на раду, Свих запослених, Посебно омладине и жена и инвалида;
· Заштиту и унапређивање Радне и Животне средине;
· Развој и унапређивање социјалног дијалога и трипартизма;
· Унапређивање Корпоративне културе и развој демократије у целини Индустријске;
· Успостављање и развој саодлучивања у привреди, Поцев од предузећа, Као ИУ дефинисању и остваривању стратешких циљева Социјално-економских и Политике;
· Школовање и образовање чланова за синдикалну активност, саодлучивање у привреди, Као и Опште сам професионално образовање;
· Правну заштиту;
· Материјалну потпору цлановима, прему одредбама Статута и финансијским Овог могућностима Синдиката;
· Јавност у раду, кроз издавање синдикалних новина и других публикација;
· Унапређивање сарадње и добрих односа са средствима јавног информисања;
· Сарадњу са синдикатима других земаља, Као и Активно учешће у раду међународних синдикалних организација.
Чланство Члан 12.
Члан Синдиката Може постати Сваки Запослени и приправници у делатностима побројаним у члану 3. Овог Статута, изузев носилаца пословодних функција и запослених са посебним овлашћењима и одговорностима.
Чланови Синдиката Могу Бити:
· Ученици и студенти из делатности побројаних у члану 3. Овог Статута,
· Радници без запослења из наведених делатности,
· Инвалиди рада из наведених делатности,
· Пензионери из наведених делатности,
организовани кроз Своје организације Које делују у саставу Индустријског синдиката Србије.
Члан 13.
Појединачни члан синдиката Може постати Свако пунолетно лице Које прихвата програм права и обавезе из Статута Синдиката.
Појединачни члан Месечно уплаћује чланарину у пуном износу предвидјен овим Статутом на рачун Синдиката.
Начин организовања и сервисирања појединачних чланова уредјује Главни одбор Синдиката посебним правилима.
Члан 14.
Приступање чланству Синдиката је Добровољно, остварује се потписивањем приступнице.
Потписивањем приступнице, члан се обавезује да прихвата Статут, ставове и Одлуке надлежних Органа Синдиката, Као и да Редовно Плаца чланарину.
Облик и садржај приступнице утврђује Главни одбор.
Члан 15.
НАКОН пријема у Чланство, члан Добија чланску картицу.
Облик и садржај Чланске картице утврђује Главни одбор синдиката својом одлуком.
Чланска картица је власништво Синдиката и члан је дужан да је, приликом напуштања чланства, врати.
Члан је дужан да покаже картицу приликом остваривања права утврђених овим Статутом, Као и на захтев одговарајућих Органа и функционера Синдиката.
Уколико члан изгуби чланску картицу дужан је да, у року од 10 дана, пријави нестанак поверенику Синдиката У свом предузећу, РЕГИОНУ И Затражи издавање дупликата.
Члан 16.
Прелажење у Синдикат, из НЕКОГ Другог синдиката, се мора обавити у року од 30 дана, од дана одјављивања у предходном Синдикату.
У случају из Става 1. Овог члана, права и обавезе се континуирано настављају.
Члан 17.
Члан руководства синдиката НЕ Може Бити вашке Које Врси функцију у политичкој странци Било којој.
Престанак чланства Члан 18.
Чланство у Синдикату престаје:
· Иступањем,
· Преласком у други синдикат,
· Брисањем из чланства,
· Искључењем.
Престанком чланства, престају сва права у Цомпаред Синдикат и имовину Синдиката.
Повраћај чланарине је искључен.
Члан 19.
Члан Може иступити из Синдиката.
Иступање се врси писменим Путем, ступа на снагу у року од 30 дана, од дана достављања обавештења о иступању.
Приликом иступања Враца се Чланска картица и сва ИМОВИНА Синдиката.
Члан је обавезан да измири све обавезе, да ли ДАНА иступања.
Члан 20.
Члан Који не плаца Статутом прописану чланарину, Дузе од три месеца, није поднео писмени, образложен Захтев Одбору повереника у предузећу за одлагање плацања чланарине, Брисе се из чланства.
Одбор повереника у предузећу дужан је да, о својој одлуци, Обавести Регионалног повереника и Главни одбор.
Брисањем из чланства, престају сва права члана, урачунавши и право на правну заштиту.
Члан 21.
Мера искључења Бице изречена сваком члану Који наноси штету интересима Синдиката; Који крши Статут; Који не поштује Независност Синдиката у Цомпаред Државне органе, послодавце и политичке странке и верску неутралност Синдиката.
Сматра се да нарочито велику штету интересима Синдиката наноси члан:
· Који Ради против интереса и ставова Синдиката;
· Који Ради у ТОКУ штрајка без Одлуке штрајкачког одбора;
· Који крши начела слободног демократског друштва;
· За кога се докаже проневера или крадја синдикалне имовине.
Члан 22.
Одлуку о искључењу доноси Одбор повереника у предузећу-установи. Одлуци о искључењу мора да претходи Формирање Комисије истражне, чији је задатак да прикупи и провери све Чињенице Које Могу утицати на доношење Одлуке о искључењу. Истражна комисија је дужна да достави налаз одбору у року од 30 дана од дана формирања.
Истражну комисију формира Одбор повереника у предузећу-установи, при Чему је обавеза да трећина чланова буде именована на Предлог члана против кога се води истражни Поступак. Члан против кога се води Поступак дужан је да се одазове позиву Комисије.
Члан 23.
Члан против кога се води Поступак за искључење не Може обављати никакве Функције у Синдикату Док Поступак Траје.
Члан има право Жалбе Главном одбору, у року од 30 дана од дана пријема писменог обавештења о престанку чланства. Приликом разматрања Жалбе, Главни одбор је дужан да прибави мишљење Статутарног и уважи одбора Синдиката.
Одлука о искључењу постаје правоснажна Када је својом одлуком Потврди Главни одбор.
На одлуку Главног одбора искључени члан има право Жалбе Конгресу .
Одлука је Конгресни Коначна.
Члан 24.
У тешким случајевима кршења Изузетно основних статутарних норми и програмских начела Синдиката, Којима се доводи у Питање Углед и аутономна позиција синдиката, сходно члану 21, Главни одбор донети одлуку о Може аутоматском искључењу члана Синдиката, без истражног поступка, са правом Жалбе вишем органу. - Конгресу Синдиката.
Регионални повереник ИСС Може суспендовати члана синдиката на ријеч основу Става 1 Овог члана Одбора повереника на Предлог Одлуке Главног одбора уради.
Главни одбор је дужан да прибави мишљење Статутарног и уважи одбора Синдиката.
Финансијска средства и Чланарина
Члан 25.
Средства за Финансирање рада Синдиката обезбеђују се из чланарине, добровољног рада чланова, поклона, предузетништва и других извора.
Члан је дужан да Редовно Плаца чланарину.
Чланарина се плаца приликом исплате зараде или директном уплатом на рачун Синдиката.
Чланарина се прикупља преко Службе за обрачун и исплату зарада, или директно од чланова.
Чланарина износи најмање 1% од зараде.
Одбор повереника у предузећу-установи Може донети одлуку о већем проценту уплате чланарине.
Члан 26.
Незапослени чланови плаћају чланарину у износу од 10% од чланарине из Основне члана 25.
Члан 27.
Обавезе плацања чланарине ослобођени су:
· Члан / ца Који су на одслужењу војног рока.
· Члан / ца Који издржава казну затвора Због активности у Синдикату.
· Члан / ца Који је на боловању од месец дана Дузе.
Услов за ослобођање плацања чланарине, је подношење захтева образложеног Одбору повереника у предузећу-установи.
Члан 28.
Укупно прикупљена Чланарина расподељује се на Следећи Начин:
- Индустријском синдикату Србије 30%
- Индустријском синдикату Региона 30%
- Индустријском синдикату у предузећу 40%
Уплата чланарине Врси се на Следећи Начин:
На жиро рачун синдиката у предузећу, установи 40% укупно прикупљене чланарине у предузећу-установи.
На жиро рачун Индустријског синдиката Србије (30% + 30%) 60%.
Члан 29.
Чланарина се уплаћује Која Индустријском синдикату Србије користи се за Финансирање заједничких активности синдиката на Свим нивоима организовања, ОБРАЗОВАЊА, радно правну заштиту, едукацију, оспособљавање чланства, колективно преговарање, Организовање штрајкова, издавачке делатности и Информационе и акције солидарности. Средстава за Ове намене утврдјују себи годишњим финансијским Планом (буџетом) Који Главни одбор усваја најкасније до 31,12 текуће године за наредну годину.
У складу са потребама Главни одбор Може вршити ребаланс буџета.
Права чланова
Члан 30.
Члан Који извршава обавезе прему Синдикату ја Редовно Плаца чланарину има право на:
· Стручну Помоћ у колективном преговарању и закључивању колективног уговора;
· Правну Помоћ и заштиту;
· Помоћ за време штрајка;
· Помоћ у случајевима отпуштања са посла Због синдикалне активности и другим случајевима о Којима одлучује надлежни орган Синдиката;
· Образовање за синдикалну активност и Друге облике ОБРАЗОВАЊА Које организује Синдикат;
· Коришћење објеката за одмор и Синдиката рекреацију; и
· Снабдевање дисконтно у организацији Синдиката.
Организованост синдиката . 1 Организованост у предузећима - установама
Члан 31.
Синдикат Своју улогу, Функције и задатке остварује преко синдикално организованих радника у предузећима, установама, регионима и републичким одборима делатности.
Индустријски синдикат предузећа је правни субјект.
Индустријски синдикат предузећа има свој печат, штамбиљ и заставу и жиро рачун.
Печат, штамбиљ и застава су у сагласности са обележјима Синдиката.
Члан 32.
Органи Синдиката у предузећу су:
· Скупштина повереништва
· Одбор повереника.
Члан 33.
Скупштина је орган у предузећу Највећи.
У малим предузећима сви чланови синдиката су и чланови Скупстине.
У великим сам средњим предузећима број чланова СКУПШТИНЕ се дефинише изборним правилима Које доноси Главни одбор Синдиката.
Скупштина Може Бити: РЕДОВНА, Изборна ја Ванредна.
Редовна скупштина се одржава по правилу Сваке године на којој Председник Индустријског синдиката у предузећу подноси извештај о раду, финансијском пословању и усваја програм рада и Буџет за наредну годину.
Редовна Изборна скупштина одржава се Једном у Четири године.
На Изборној скупстини у предузећу-установи прихватају се Правила о раду Одбора повереника, Којима се утврђује организација и Тачно Начин рада, Која доноси Главни одбор Синдиката.
На иницијативу једне трећине чланова Синдиката у предузећу-установи за одржавање ванредне изборне СКУПШТИНЕ, Одбор повереника је дужан да размотри ио Томе Обавести Регионалног повереника и Главни одбор.
На Предлог Регионалног повереника, Главни одбор донети одлуку о Може одржавању ванредне изборне СКУПШТИНЕ у предузећу-установи.
На ријеч основу Одлуке Главног одбора синдиката, Одбор повереника у предузећу-установи је обавезан да одржи ванредну изборну скупштину.
У случају непоштовања Одлуке Главног одбора синдиката, Главни одбор распушта Одбор повереника и Даје налог Регионалном поверенику да спроведе изборни Поступак.
Одбор повереника предузећа је Извршно тело оперативно СКУПШТИНЕ предузећа КОЈЕ СЕ БИРА на скупстини предузећа.
Одбор повереника сачињавају Председник, потпредседник, секретар и повереници за одређене Организационе целине.
Избор ПРЕДСЕДНИКА Одбора повереника у предузећу-установи, верификује Скупштина предузећа и Главни одбор Синдиката.
Одбор повереника Може, Ради извршавања својих задатака, формирати одговарајуће Комисије и друга радна тела.
Стално радно тело је Комисија за чланарину и праћење материјално финансијског ПОСЛОВАЊА Која броји 3 члана и 3 заменика.
Члан 34.
У Великом предузећу, са Више организационих и технолошких целина, мозе се, радикално координације активности и заступања заједничких интереса пред органима предузећа, формирати Заједнички ОДБОР ПОВЕРЕНИКА.
Заједнички одбор цине председници одбора повереника.
Главни одбор Синдиката доноси правила о формирању и раду заједничког одбора у предузећу-установи.
Формирање заједничког одбора подлеже верификацији СКУПШТИНЕ Синдиката.
Члан 35.
Обележја Одбора повереника у предузећу-установи: назив организације, знак, застава, печат и штамбиљ и остала стечена ИМОВИНА - власништво су Синдиката.
Члан 36.
Иступање из Синдиката могуце је само Као иступање појединачног члана.
2. Организовање и Деловање Синдиката на територији Србије у јединицама територијалне аутономије политичко-ја Локалне самоуправе
Члан 37.
У циљу унапређења организације и ефикасности рада, ширења мреже организације, координације активности синдикалних повереништава Свих, Као и утицаја на Одлуке локалних Власти од интереса за Синдикат, Главни одбор Синдиката, сходно регионалној Подели Синдиката, у складу са својим потребама, региструје Индустријски Синдикат Србије на РЕГИОНУ Циме региону стиче статус Правног лица.
Индустријски синдикат Региона има свој печат, жиро рачун, штамбиљ и заставу.
Печат, штамбиљ и застава Региона су у складу са обележјима синдиката и власништво су
Синдиката.
Индустријски синдикат Региона има Своје органе:
Скупштину Региона
Регионални одбор
Регионалну скупштину Цине сви председници одбора повереника на РЕГИОНУ Који плаћају чланарину.
Скупштина Региона БИРА регионалног повереника ИСС верификује га ГО ИСС.
Регионалног повереника делатноти бирају одбори повереника те делатности верификује га Скупштина Региона.
Регионални повереник ИСС не Може Бити и регионални повереник делатности.
Регионални одбор ИСС Цине регионални повереник ИСС и регионални повереници одбора делатности са Региона.
Ближа организација рада на РЕГИОНУ регулише се Правилима о раду Региона Која доноси ГО ИСС.
Синдикат Региона функционише по досадашњим Правилима о раду (Правила оснивача) до доношења нових правила о раду ИСС.
Критеријуме за конституисање Региона доноси ГО Синдиката.
Ради боље координације активности Што повереништава на РЕГИОНУ и успешног остваривања ставова и Одлука Синдиката, регионални повереник је дужан да, најмање једанпут у ТОКУ месеца, одржи састанак Одбора Региона.
Покренуте иницијативе, предлоге мебране са састанка Одбора Региона Председништво Синдиката је дужно да разматра и заузме став о истим, Као и да предложи Главном одбору Синдиката доношење потребних Одлука, све у циљу спровођења Плана и Стратегије Синдиката.
У складу са децентрализацијом Власти, Главни одбор Индустријског синдиката Србије, мозе својом посебном одлуком, део својих Надлежности, поверити на извршавање регионима организованим у јединицама територијалне аутономије политичко-ја Локалне самоуправе.
Члан 38.
Регионални повереник Индустријског синдиката Србије:
· Одговара за рад и функционисање Синдиката на РЕГИОНУ;
· Заступа и представља Синдикат пред органима Локалне самоуправе;
· Организује рад и функционисање Синдиката на РЕГИОНУ;
· Пружа Помоћ и Даје подршку одборима повереника на РЕГИОНУ;
· Координира и организује рад одбора НА РЕГИОНУ;
· За свој рад одговара Председништву, Главном одбору Синдиката и скупстини Региона.
· Организује, информише и пружа Помоћ појединачним цлановима на РЕГИОНУ.
Члан 39.
Полазећи од Потребе да се у оквиру Индустријског синдиката Србије изразе специфини интереси и Потребе запослених у појединим делатностима са различитим шифрама регистрација код Министарства Републике Србије, Које покрива Индустријски Синдикат Србије формирају се Републички одбори делатности.
Члан 40.
Задатак Републичког одбора делатности је да кроз свој рад и ефикасно Деловање одбрани, ја тити интересе чланства из те делатности, Као и да у оквиру Индустријског синдиката Србије утврди основе за колективно преговарање на Свим нивоима из те делатности.
Републички одбор делатности Цине регионални повереници те делатности и 2 ПРЕДСЕДНИКА одбора повереника СА Сваког Региона.
Републички одбор делатности се оснива Када се региструје најмање 5 одбора повереника те делатности.
Републички одбор делатности се конститиуише Када је у том одбору учлањено најмање 5% од Броја запослених на територији Републике Србије у тој делатности.
Републички одбор делатности на својој конститутивној седници БИРА ПРЕДСЕДНИКА одбора и секретара.
Председник Заједно са секретаром републичког Одбора делатности заједно и секретаром Синдиката припрема, сазива и председава седницом Одбора делатности.
Седницама Одбора делатности по правилу присуствује и Председник Индустријског синдиката Србије (или ваши Које на овласти) без права одлучивања.
Председник Републичког одбора делатности по функцији је члан Главног одбора и Председништва Синдиката.
Републички одбор делатности на првој редовној седници доноси Пословник о раду Као и план И програм деловања.
Све Своје Одлуке, ставове мебране проследјује председништву идем ИСС НА верификацију.
Члан 41.
Финансирање активности Републичког одбора делатности врси се из дела буџета ИСС-предвидјеног за ту делатност.
Главни одбор Индустријског синдиката Србије на Предлог Републичког одбора делатности посебном одлуком утврдјује висину средстава потребну за рад Тог одбора делатности.
Републички одбор делатности Може Бити расформиран посебном одлуком Главног одбора Индустријског синдиката Србије Када се Оцени:
- Да су престали разлози за његово Формирање и Деловање
- Када 2/3 чланова одбора делатности на Затражи
- Када Главни одбор Оцени да одбор делује супротно одредбама Статута Овог
- На ријеч основу Мишљења Статуарног одбора, главни одбор Које мора да Прихвати.
Органи Синдиката
Члан 42.
Органи Синдиката су:
· Конгрес,
· Главни одбор,
· Статутарни одбор,
· Надзорни одбор .
1. Конгрес ЦЛАН 43.
Конгрес је највиши орган Синдиката.
Конгрес Може Бити редован и ванредан.
Редовни Конгрес одржава се Сваке четврте године.
Одлуку о сазиву, времену одржавања и дневном реду Конгресни, Главни одбор Синдиката мора да донесе најмање 90 дана пре одржавања Конгресни.
Члан 44.
Конгрес ЦИНЕ делегати одбора повереника, изабрани на синдикалним састанцима (координацијама) Региона, Као и чланови Главног, Статутарног и Надзорног одбора, с тим Што немају право гласа при одлучивању о раду Органа чији су чланови.
Број делегата утврђује Главни одбор Синдиката.
Делегати бирају се сразмерно Конгресни броју чланова Синдиката на РЕГИОНУ Који уредно плаћају чланарину.
Члан 45.
Конгрес пуноважно Може да радикално и одлучује ако му присуствује најмање две трећине од укупног Броја изабраних делегата.
Конгрес доноси простом већином Одлуке (50% + 1) од укупног Броја гласова делегата Присутних.
ЦЛАН 46.
Ванредни Конгрес се одржава на ријеч основу Одлуке Главног одбора Синдиката, захтева 1/3 Републичких одбора делатности, или висе од 50% чланова синдиката.
Главни одбор је дужан да размотри иницијативу за одржавање Ванредног Конгресни, ако је поднесе најмање 1/4 чланова Синдиката.
Одлуку о сазиву и дневном реду Ванредног Конгресни, Главни одбор је обавезан да донесе најмање 45 дана пре дана одржавања.
Члан 47.
Конгрес, Као највиши орган Синдиката:
· Утврђује Опште правце синдикалне Стратегије и Политике;
· Усваја Статут, Програм рада и Друге Документе;
· Утврђује платформу за колективно преговарање и закључивање колективних уговора;
· Верификује цланове Главног, Статутарног одбора Надзорног И И делегата конгреса Индустријског синдиката Србије;
· Разматра и усваја извештаје о раду Главног, Статутарног одбора Надзорног и;
· Оцењује поступке арбитраже унутар Синдиката и Ресава Жалбе и представке упућене Конгресу;
· Доноси Пословник о свом раду;
· Одлучује ио другим питањима од значаја за рад Синдиката.
2. Главни одбор Члан 48.
Главни одбор је највиши орган Синдиката Између два Конгресни.
Чланови Главног одбора бирају се на синдикалним састанцима Скупстине Региона, Конгрес их верификује.
Главни одбор броји 59 чланова.
Број чланова Главног одбора на РЕГИОНУ сразмеран броју чланова Синдиката је на РЕГИОНУ Који Редовно плаћају чланарину.
У састав ГО Улази председништво ИСС председница Секције жена и Секције младих и 36 чланова изабраних на РЕГИОНУ сразмерно броју чланова Који Редовно плаћају чланарину.
Сваки регион поред регионалног повереника СА Тог Региона мора Имати ЈОС ЈЕДНОГ члана Главног одбора.
Број чланова Главног одбора верификован на Конгресу Може се Увећати.
На сваких нових 500 чланова Синдиката на РЕГИОНУ, регион стиче право на још Једног члана Главног одбора.
Председница Секције жена-Председник-младих, су по функцији чланови Главног одбора Синдиката.
Главни одбор, на конститутивној седници у ТОКУ рада Конгресни, БИРА ПРЕДСЕДНИКА, секретара и потпредседнике.
Главни одбор је дужан да у року од 30 дана, од дана одржавања Конгресни, конституише Председништво.
Мандат Главног одбора Траје Четири (4) године.
Седнице Главног одбора одржавају се најмање Четири (4) пута Годишње.
Члан 49.
Главни одбор:
· Остварује Програмске циљеве и задатке утврђене на Конгресу;
· Припрема и сазива Конгрес Синдиката;
· БИРА ПРЕДСЕДНИКА И разрешава, секретара, потпредседнике, верификује остале цланове Председништва;
· može izabrati blagajnika Sindikata;
· donosi odluke o generalnom štrajku.;
· odlučuje o finansijskim pitanjima;
· utvrđuje organizaciju rada (donosi sistematizaciju radnih mesta), formira i organizuje rad stručno- administrativnih službi i odlučuje o profesionalnom radu u Sindikatu;
· donosi pravila o radu Republičkog odbora delatnosti
· donosi odluke o formiranju Republičkog odbora delatnosti
· donosi Pravila o radu regiona,
· donosi Poslovnik o radu na prvoj redovnoj sednici.
· Donosi na predlog Statutarnog odbora pojedinačne izmene i dopune Statuta koje podležu naknadnoj verifikaciji Kongresa.
· Donosi odluke o saradnji, integraciji i udruživanju sa drugim sindikatima.
· Donosi pravila o organizovanju i servisiranju pojedinačnog članstva na regionu.
· Usvaja godišnji budžet sindikata i po potrebi vrši rebalans budžeta.
3. Predsedništvo
Član 50.
Radi unapređivanja organizacije i povećanja efikasnosti delovanja, Glavni odbor formira Predsedništvo Glavnog odbora, kao svoj operativno-izvršni organ.
Predsedništvo čine: predsednik, potpredsednici, sekretar Glavnog odbora, predsednici Republičkih odbora delatnosti i regionalni poverenici ISS..
Predsednica-predsednik Sekcije žena i mladih ravnopravno učestvuju u radu Predsedništva na osnovu odluke Glavnog odbora.
Član 51.
Predsedništvo obavlja sledeće poslove:
· donosi odluke o tekućim političkim, ekonomskim i sindikalnim pitanjima;
· učestvuje u kolektivnom pregovaranju, zaključivanju kolektivnih ugovora odbora delatnosti i formira pregovaračke timove;
· koordinira aktivnosti Sindikata u Republičkim odborima delatnosti
· koordinira aktivnosti ISS na regionima;
· razmatra odluke, inicijative, zaključke i predloge donete na sastancima Republičklih odbora delatnosti;
· razmatra odluke, inicijative, zaključke i predloge donete na sastancima Regionalnih odbora ISS;
· prati i analizira pojave od značaja za rad Sindikata;
· organizuje svakodnevni rad u Glavnom odboru;
· priprema sednice Glavnog odbora;
· priprema i sprovodi predloge, stavove i odluke Glavnog odbora;
· odlučuje o utrošku sredstava Sindikata;
· obavlja i druge poslove za koje ga ovlasti Glavni odbor;
· donosi Poslovnik o radu na prvoj redovnoj sednici.
Sve odluke Predsedništva podležu verifikaciji Glavnog odbora Sindikata.
Član 52.
Predsednik Glavnog odbora Sindikata:
· zastupa Sindikat u odnosima sa trećim licima;
· saziva i predsedava sednicama Glavnog odbora i Predsedništva;
· prisustvuje sednicama Republičkih odbora delatnosti
· odgovoran je za sprovođenje stavova i odluka Glavnog odbora i Predsedništva Sindikata.
· Predsednik svoju funkciju obavlja profesionalno.
Član 53.
Potpredsednici Glavnog odbora Sindikata:
· organizuju i rukovode radom Sindikata, u skladu sa svojim zaduženjima;
· pomažu predsedniku u obavljanju njegovih dužnosti;
· obavljaju i druge poslove za koje ih zaduži Predsedništvo, Glavni odbor i predsednik;
· na osnovu pismenog ovlašćenja Predsednika, zamenjuju ga u odsustvu, ili u slučajevima kada je sprečen da obavlja svoju funkciju.
· Potpredsednici svoju funkciju obavljaju profesionalno.
Član 54.
Sekretar Glavnog odbora Sindikata:
· organizuje rad svih službi u Sindikatu;
· koordinira celokupan sindikalni rad u Glavnom odboru;
· priprema sednice Glavnog odbora, Predsedništva i Republičkih odbora delatnosti;
· pomaže u pripremi sednica svih drugih organa i radnih tela;
· obavlja i druge poslove, koje mu stave u nadležnost Glavni odbor, Predsedništvo i predsednik.
Sekretar svoju funkciju obavlja profesionalno.
4. Statutarni odbor
Član 55.
Statutarni odbor ima pet (5) članova, koji se biraju na sindikalnim sastancima (koordinacijama) regiona, a verifukuje ih Kongres.
Statutarni odbor može uključiti u svoj rad jedan broj stručnjaka za ovu oblast.
Glavni odbor usaglašava dogovor iz kojih će regiona birati članove Statutarnog odbora.
Statutarni odbor prati sporovođenje Statuta, tumači Statut između dva Kongresa, odlučuje u statutarnim sporovima, daje predloge za izmene i dopune Statuta i, na zahtev organa i članstva, daje mišljenje o pojedinačnim sporovima.
Statutarni odbor ima svoje stalno radno telo- izbornu komisiju, koja broji tri (3) člana i tri (3) zamenika.
Rad komisije se određuje posebnim pravilima koja donosi Glavni odbor Sindikata.
Komisija svoje izveštaje o radu prosleđuje Statutarnom odboru i Glavnom odboru.
Predsednik Statutarnog odbora učestvuje u radu svih organa Sindikata, bez prava glasa.
Statutani odbor donosi Poslovnik o radu i, na osnovi njega, vrši svoju funkciju.
Članovi Statutarnog odbora ne mogu obavljati druge funkcije u organima Sindikata.
Mandat Statutarnog odbora traje četiri (4) godine.
5. Nadzorni odbor
Član 56.
Nadzorni odbor broji pet (5) članova, koji se biraju na sindikalnim sastancima (koordinacijama) regiona, a verifikuje ih Kongres.
Nadzorni odbor može uključiti u svoj rad jedan broj stručnjaka za ovu oblast.
Glavni odbor Sindikata usaglašava dogovor iz kojih će se regiona birati članovi Nadzornog odbora.
Nadzorni odbor vrši nadzor nad korišćenjem celokupne imovine i novčanih sredstava Sindikata.
Kontrolu korišćenja sredstava Nadzorni odbor obavezno vrši dva (2) puta godišnje, a po potrebi i češće.
Povremeno i nenajavljeno, kontrolu i uvid u finansijsko poslovanje može da izvši, pojedinačno, svaki član Nadzornog obora (revizor).
U slučaju da nađe nepravilnost, revizor je dužan da o tome obavesti Nadzorni i Glavni odbor Sindikata.
Nadzorni odbor ima svoje stalno radno telo- komisiju za članarinu, koja broji tri (3) člana i tri (3) zamenika.
Rad komisije se određuje posebnim pravilima koja donosi Glavni odbor Sindikata.
Izveštaj o svom radu komisija prosleđuje Nadzornom odboru i Glavnom odboru.
Nadzorni odbor donosi Poslovnik o radu i, na osnovi njega, vrši svoju funkciju.
Predsednik Nadzornog odbora učestvuje u radu Predsedništva i Glavog odbora Sindikata, bez prava glasa.
Članovi Nadzornog odbora ne mogu obavljati druge funkcije u Sindikatu.
Nadzorni odbor podnosi Kongresu izveštaj o materijalno-finansijskom poslovanju Sindikata između dva kongresa.
Mandat Nadzornog odbora traje četiri (4) godine.
Član 57.
Administrativno- stručne poslove za Statutarni i Nadzorni odbor vrše stručna lica stalno zaposlena u stručnim službama Sindikata.
Socijalno- ekonomski i politički savet
Član 58.
Socijalno-ekonomski i politički savet je savetodavno- konsultativno telo Glavnog odbora.
Savet pomaže Glavnom odboru u analizi aktuelnih političkih, ekonomskih, socijalnih i društvenih zbivanja i učestvuje u definisanju strategije i INDUSTRIJSKOG SINDIKATA SRBIJE.
Članove/ice imenuje Glavni odbor iz redova uglednih naučnih, političkih i javnih ličnosti i sindikalnih aktivista/kinja.
Iz redova članova/ica Saveta i drugih stručnjaka, mogu se formirati ekspertski timovi za analizu i istraživanje pitanja od interesa za Sindikat.
Sekcija žena i Sekcija mladih
Član 59. Kao posebni oblici delovanja u Sindikatu formiraju se:
· Sekcija žena i
· Sekcija mladih
Sekcija mladih i Sekcija žena se organizuju i deluju na republičkom i regionalnom nivou, nezavisno od delatnosti.
Rukovodstva sekcija su predsedništva na republičkom nivou, a na regionu se bira koordinator/ka Sekcije žena i Sekcije mladih.
Bliža organizacija i rad sekcija se reguliše posebnim Pravilima o radu koja ne mogu biti u suprotnosti sa Statutom ISS i podležu verifikaciji Glavnog odbora.
Metode i oblici sindikalne borbe
Član 60.
U skladu sa demokratskim ustrojstvom i ciljevima za koje se bori, Sindikat se, pre svega, koristi demokratskim metodama sindikalne borbe:
· uspostavljanjem socijalnog partnerstva;
· kolektivnim pregovaranjem i zaključivanjem kolektivnih ugovora;
· zalaganjem za zabranu lock-out-a (privremeno zatvaranje preduzeća);
· štrajkovima, i
· protestima.
Član 61.
Odluku o štrajku u preduzećima-ustanovama donosi Odbor poverenika.
Odbor poverenika, o svojoj inicijativi da organizuje štrajk, obaveštava Regionalni odbor ISS-a, Predsedništvo, odnosno Glavni odbor Sindikata.
Regionalni odbor, Predsedništvo, odnosno Glavni odbor, može da odbije inicijativu Odbora poverenika o štrajku, ako bi to ugrozilo štrajkove koji su već u toku na drugim mestima, ako predstoji otkazivanje kolektivnih ugovora.
Izborni principi i odlučivanje
Član 62.
Glavni odbor je obavezan da, najmanje 90 dana pre održavanja Kongresa, usvoji Izborna pravila za izbor organa Sindikata i nosilaca pojedinačnih funkcija u Sindikatu.
Član 63.
Izborna pravila moraju sadržavati:
· proceduru kandidovanja pojedinaca u organe Sindikata i za nosioce pojedinačnih funkcija u Sindikatu;
· način izbora delegata Kongresa, članova Glavnog, Statutarnog i Nadzornog odbora i nosilaca pojedinačnih funkcija u Sindikatu.
Član 64.
Na sednicama organa Sindikata može se punovažno odlučivati ako sednici prisustvuje najmanje dve trećine od ukupnog broja članova organa.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih članova.
Odluka o generalnom štrajku donosi se većinom glasova ukupnog broja članova organa
Odluke organa donose se javnim glasanjem.
Organ može odlučiti da se određene odluke donose tajnim glasanjem.
Odluke se donose prostom većinom (50% + 1) glasova prisutnih članova.
Član 65.
Izbor članova organa i funkcionera Sindikata vrši se tajnim ili javnim glasanjem.
Organ Sindikata određuje način glasanja.
Organ može razrešiti svog člana, pre isteka mandata, ako ne izvršava svoje obaveze, ili ne poštuje Statut i programske ciljeve Sindikata.
Umesto razrešenog člana, organ može izabrati novog člana. Na taj način se, između dva Kongresa, može razrešiti do 1/ 3 ukupnog broja članova organa.
Član organa Sindikata može podneti ostavku na svoju funkciju.
Informisanje u sindikatu
Član 66.
Rad Sindikata je javan.
Ovlašćeni članovi organa Sindikata, na svim nivoima, su obavezni da o svom radu obaveštavaju članove Sindikata i javnost.
Radi objavljivanja stavova i odluka organa, obaveštenja važnih za sindikalni život i rad, zaštite interesa članova, njihovog kulturnog uzdizanja, Sindikat objavljuje sindikalni list.
Imovina sindikata
Član 67.
Imovina Sindikata je zajedničko vlasništvo svih članova.
Imovinom raspolaže Glavni odbor Sindikata.
Imovina je nedeljiva u tom smislu, što nijedan član nema pravo na povraćaj članarine ili druge zajedničkim sredstvima stvorene imovine.
Član 68.
U cilju obavljanja komercijalnih poslova, snabdevanja članova/ica robom, uslugama pod povoljnim uslovima, u funkciji jačanja materijalne snage, Glavni odbor Industrijskog Sindikata Srbije može formirati preduzeće .
Svi komercijalni poslovi u Industrijskom Sindikatu Srbije se obavljaju u okviru preduzeća.
Prava Industrijskog Sindikata Srbije kao osnivača preduzeća regulišu se Statutom preduzeća.
Prelazne i završne odredbe
Član 69.
Odluku o raspuštanju Sindikata donosi Kongres, 4/5 većinom ukupnog broja izabranih delegata.
O imovini Sindikata, u slučaju raspuštanja, odlučuje Kongres.
Imovina Sindikata, u tom slučaju, treba da se upotrebi u svrhe što bliže ciljevima sindikata.
Član 70.
Izmene i dopune ovog Statuta vrše se na način njegovog donošenja.
Glavni odbor, uz saglasnost Statutarnog odbora, može donositi i pojedinačne izmene i dopune Statuta.
Pojedinačne izmene i dopune Statuta podležu verifikaciji Kongresa Sindikata.
Član 71.
Statut stupa na snagu danom usvajanja. Statut se objavljuje u Službenom glasniku.
Svi akti Sindikata moraju se usaglasiti sa ovim Statutom, u roku od devedeset (90) dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Beograd, 24.04.2009.god. Glavni odbor ISS
__________________________
СТАТУТ
Београд, 24.04.2009.године
Назив и седиште
Члан 1.
Индустријски Синдикат Србије (у даљем тексту Синдикат) је Јединствена, демократска, добровољна, аутономна, интересна организација регистрована за територију Републике Србије у чији састав улазе све Индустријске делатности организоване у Републичке одборе делатности.
Члан 2.
Назив Синдиката је : Индустријски Синдикат Србије.
Скраћени назив Синдиката је ИСС.
Члан 3.
Синдикат организује Индустријске раднике из Свих индустријских делатности организоване у републичке одборе делатности:
Ø Републички одбор делатности металаца,
Ø Републички одбор делатности хемије, енергетике и рударства
Ø Републички одбор делатности прехране, пољопривреде, дуванске Индустрије, шумарства и водопривреде
Ø Републички одбор делатности грађевине, грађевинског материјала, дрвне Индустрије и путне привреде
Ø Републички одбор делатности текстила коже и обуће,
Ø остале Индустријске и Занатске раднике.
Члан 4.
Синдикату Могу приступити и Запослени Који Нису набројани у члану 3. Овог Статута у складу са посебном одлуком Главног одбора Синдиката.
Члан 5.
Синдикат делује у складу са овим Статутом.
Члан 6.
Седиште Синдиката је у Београду.
Члан 7.
Синдикат има печат, штамбиљ, знак и заставу.
Печат Синдиката је округлог облика, пречника 32 мм, по ободу кружнице налази се ћириличним словима исписан назив: Индустријски Синдикат Србије.
Штамбиљ Синдиката је правоугаоног облика, димензија 60к40 мм. На штамбиљу је текст: Главни одбор Индустријског синдиката Србије.
Знак Синдиката је стилизовано слово латинично сам плаве боје СА наранџастом тачком.
Застава Синдиката је правоугаоног облика, светло плаве боје, на средини се налази знак и назив: Индустријски Синдикат Србије.
Подножје сам врх стилизованог знака полукружно спаја три звездице разлицитих боја индустријских делатности.
Члан 8.
Синдикат сарађује са другим синдикатима у Земљи и иностранству и међународним синдикалним организацијама, на принципима равноправности, узајамности и солидарности, у складу са основним програмским опредељењима и Заједнички утврђеним ставовима.
Члан 9.
Синдикат је независан у Цомпаред Државне органе, послодавце, политичке странке и верски је неутралан.
Задаци и Циљеви Синдиката
Члан 10.
Синдикат има задатак да штити Економске, СОЦИЈАЛНЕ, образовне, професионалне, културне, Политичке и Друге интересе свог чланства и запослених у делатностима Свих Које обухвата.
Синдикат се залаже за изградњу Правне, демократске и СОЦИЈАЛНЕ ДРЗАВЕ, успостављање и развој привреде Тржишне; ПРИВАТИЗАЦИЈУ на начелима Економске ефикасности и СОЦИЈАЛНЕ правде; за партиципацију запослених у управљању предузећима, за заштиту људских и синдикалних слобода и права; Повезивање и укључивање Републике Србије у међународну заједницу и међународну поделу рада, за мир, равноправну сарадњу и са суседним земљама Разумевање и Свим народима у СВЕТУ.
Члан 11.
Синдикат се залаже за остваривање Посебно следећих циљева:
· Равноправност Свих запослених у делатностима Које обухвата Синдикат, Као и њихово Заједницко Деловање на начелима узајамности и солидарности;
· Обезбеђивање Радне сам СОЦИЈАЛНЕ сигурности чланства;
· Егзистенцију Свих запослених на адекватном нивоу, у складу са материјалним и цивилизацијским достигнућима савременог света;
· Равноправност Свих запослених у привреди, држави и друству;
· Побољшање социјалног статуса запослених кроз регулисање цене и услова рада Путем колективног преговарања и колективних уговора, на начелима равноправности и социјалног партнерства;
· Хумано и демократско радно и Социјално законодавство;
· Обезбеђивање безбедних услова живота и здравља на раду, Свих запослених, Посебно омладине и жена и инвалида;
· Заштиту и унапређивање Радне и Животне средине;
· Развој и унапређивање социјалног дијалога и трипартизма;
· Унапређивање Корпоративне културе и развој демократије у целини Индустријске;
· Успостављање и развој саодлучивања у привреди, Поцев од предузећа, Као ИУ дефинисању и остваривању стратешких циљева Социјално-економских и Политике;
· Школовање и образовање чланова за синдикалну активност, саодлучивање у привреди, Као и Опште сам професионално образовање;
· Правну заштиту;
· Материјалну потпору цлановима, прему одредбама Статута и финансијским Овог могућностима Синдиката;
· Јавност у раду, кроз издавање синдикалних новина и других публикација;
· Унапређивање сарадње и добрих односа са средствима јавног информисања;
· Сарадњу са синдикатима других земаља, Као и Активно учешће у раду међународних синдикалних организација.
Чланство Члан 12.
Члан Синдиката Може постати Сваки Запослени и приправници у делатностима побројаним у члану 3. Овог Статута, изузев носилаца пословодних функција и запослених са посебним овлашћењима и одговорностима.
Чланови Синдиката Могу Бити:
· Ученици и студенти из делатности побројаних у члану 3. Овог Статута,
· Радници без запослења из наведених делатности,
· Инвалиди рада из наведених делатности,
· Пензионери из наведених делатности,
организовани кроз Своје организације Које делују у саставу Индустријског синдиката Србије.
Члан 13.
Појединачни члан синдиката Може постати Свако пунолетно лице Које прихвата програм права и обавезе из Статута Синдиката.
Појединачни члан Месечно уплаћује чланарину у пуном износу предвидјен овим Статутом на рачун Синдиката.
Начин организовања и сервисирања појединачних чланова уредјује Главни одбор Синдиката посебним правилима.
Члан 14.
Приступање чланству Синдиката је Добровољно, остварује се потписивањем приступнице.
Потписивањем приступнице, члан се обавезује да прихвата Статут, ставове и Одлуке надлежних Органа Синдиката, Као и да Редовно Плаца чланарину.
Облик и садржај приступнице утврђује Главни одбор.
Члан 15.
НАКОН пријема у Чланство, члан Добија чланску картицу.
Облик и садржај Чланске картице утврђује Главни одбор синдиката својом одлуком.
Чланска картица је власништво Синдиката и члан је дужан да је, приликом напуштања чланства, врати.
Члан је дужан да покаже картицу приликом остваривања права утврђених овим Статутом, Као и на захтев одговарајућих Органа и функционера Синдиката.
Уколико члан изгуби чланску картицу дужан је да, у року од 10 дана, пријави нестанак поверенику Синдиката У свом предузећу, РЕГИОНУ И Затражи издавање дупликата.
Члан 16.
Прелажење у Синдикат, из НЕКОГ Другог синдиката, се мора обавити у року од 30 дана, од дана одјављивања у предходном Синдикату.
У случају из Става 1. Овог члана, права и обавезе се континуирано настављају.
Члан 17.
Члан руководства синдиката НЕ Може Бити вашке Које Врси функцију у политичкој странци Било којој.
Престанак чланства Члан 18.
Чланство у Синдикату престаје:
· Иступањем,
· Преласком у други синдикат,
· Брисањем из чланства,
· Искључењем.
Престанком чланства, престају сва права у Цомпаред Синдикат и имовину Синдиката.
Повраћај чланарине је искључен.
Члан 19.
Члан Може иступити из Синдиката.
Иступање се врси писменим Путем, ступа на снагу у року од 30 дана, од дана достављања обавештења о иступању.
Приликом иступања Враца се Чланска картица и сва ИМОВИНА Синдиката.
Члан је обавезан да измири све обавезе, да ли ДАНА иступања.
Члан 20.
Члан Који не плаца Статутом прописану чланарину, Дузе од три месеца, није поднео писмени, образложен Захтев Одбору повереника у предузећу за одлагање плацања чланарине, Брисе се из чланства.
Одбор повереника у предузећу дужан је да, о својој одлуци, Обавести Регионалног повереника и Главни одбор.
Брисањем из чланства, престају сва права члана, урачунавши и право на правну заштиту.
Члан 21.
Мера искључења Бице изречена сваком члану Који наноси штету интересима Синдиката; Који крши Статут; Који не поштује Независност Синдиката у Цомпаред Државне органе, послодавце и политичке странке и верску неутралност Синдиката.
Сматра се да нарочито велику штету интересима Синдиката наноси члан:
· Који Ради против интереса и ставова Синдиката;
· Који Ради у ТОКУ штрајка без Одлуке штрајкачког одбора;
· Који крши начела слободног демократског друштва;
· За кога се докаже проневера или крадја синдикалне имовине.
Члан 22.
Одлуку о искључењу доноси Одбор повереника у предузећу-установи. Одлуци о искључењу мора да претходи Формирање Комисије истражне, чији је задатак да прикупи и провери све Чињенице Које Могу утицати на доношење Одлуке о искључењу. Истражна комисија је дужна да достави налаз одбору у року од 30 дана од дана формирања.
Истражну комисију формира Одбор повереника у предузећу-установи, при Чему је обавеза да трећина чланова буде именована на Предлог члана против кога се води истражни Поступак. Члан против кога се води Поступак дужан је да се одазове позиву Комисије.
Члан 23.
Члан против кога се води Поступак за искључење не Може обављати никакве Функције у Синдикату Док Поступак Траје.
Члан има право Жалбе Главном одбору, у року од 30 дана од дана пријема писменог обавештења о престанку чланства. Приликом разматрања Жалбе, Главни одбор је дужан да прибави мишљење Статутарног и уважи одбора Синдиката.
Одлука о искључењу постаје правоснажна Када је својом одлуком Потврди Главни одбор.
На одлуку Главног одбора искључени члан има право Жалбе Конгресу .
Одлука је Конгресни Коначна.
Члан 24.
У тешким случајевима кршења Изузетно основних статутарних норми и програмских начела Синдиката, Којима се доводи у Питање Углед и аутономна позиција синдиката, сходно члану 21, Главни одбор донети одлуку о Може аутоматском искључењу члана Синдиката, без истражног поступка, са правом Жалбе вишем органу. - Конгресу Синдиката.
Регионални повереник ИСС Може суспендовати члана синдиката на ријеч основу Става 1 Овог члана Одбора повереника на Предлог Одлуке Главног одбора уради.
Главни одбор је дужан да прибави мишљење Статутарног и уважи одбора Синдиката.
Финансијска средства и Чланарина
Члан 25.
Средства за Финансирање рада Синдиката обезбеђују се из чланарине, добровољног рада чланова, поклона, предузетништва и других извора.
Члан је дужан да Редовно Плаца чланарину.
Чланарина се плаца приликом исплате зараде или директном уплатом на рачун Синдиката.
Чланарина се прикупља преко Службе за обрачун и исплату зарада, или директно од чланова.
Чланарина износи најмање 1% од зараде.
Одбор повереника у предузећу-установи Може донети одлуку о већем проценту уплате чланарине.
Члан 26.
Незапослени чланови плаћају чланарину у износу од 10% од чланарине из Основне члана 25.
Члан 27.
Обавезе плацања чланарине ослобођени су:
· Члан / ца Који су на одслужењу војног рока.
· Члан / ца Који издржава казну затвора Због активности у Синдикату.
· Члан / ца Који је на боловању од месец дана Дузе.
Услов за ослобођање плацања чланарине, је подношење захтева образложеног Одбору повереника у предузећу-установи.
Члан 28.
Укупно прикупљена Чланарина расподељује се на Следећи Начин:
- Индустријском синдикату Србије 30%
- Индустријском синдикату Региона 30%
- Индустријском синдикату у предузећу 40%
Уплата чланарине Врси се на Следећи Начин:
На жиро рачун синдиката у предузећу, установи 40% укупно прикупљене чланарине у предузећу-установи.
На жиро рачун Индустријског синдиката Србије (30% + 30%) 60%.
Члан 29.
Чланарина се уплаћује Која Индустријском синдикату Србије користи се за Финансирање заједничких активности синдиката на Свим нивоима организовања, ОБРАЗОВАЊА, радно правну заштиту, едукацију, оспособљавање чланства, колективно преговарање, Организовање штрајкова, издавачке делатности и Информационе и акције солидарности. Средстава за Ове намене утврдјују себи годишњим финансијским Планом (буџетом) Који Главни одбор усваја најкасније до 31,12 текуће године за наредну годину.
У складу са потребама Главни одбор Може вршити ребаланс буџета.
Права чланова
Члан 30.
Члан Који извршава обавезе прему Синдикату ја Редовно Плаца чланарину има право на:
· Стручну Помоћ у колективном преговарању и закључивању колективног уговора;
· Правну Помоћ и заштиту;
· Помоћ за време штрајка;
· Помоћ у случајевима отпуштања са посла Због синдикалне активности и другим случајевима о Којима одлучује надлежни орган Синдиката;
· Образовање за синдикалну активност и Друге облике ОБРАЗОВАЊА Које организује Синдикат;
· Коришћење објеката за одмор и Синдиката рекреацију; и
· Снабдевање дисконтно у организацији Синдиката.
Организованост синдиката . 1 Организованост у предузећима - установама
Члан 31.
Синдикат Своју улогу, Функције и задатке остварује преко синдикално организованих радника у предузећима, установама, регионима и републичким одборима делатности.
Индустријски синдикат предузећа је правни субјект.
Индустријски синдикат предузећа има свој печат, штамбиљ и заставу и жиро рачун.
Печат, штамбиљ и застава су у сагласности са обележјима Синдиката.
Члан 32.
Органи Синдиката у предузећу су:
· Скупштина повереништва
· Одбор повереника.
Члан 33.
Скупштина је орган у предузећу Највећи.
У малим предузећима сви чланови синдиката су и чланови Скупстине.
У великим сам средњим предузећима број чланова СКУПШТИНЕ се дефинише изборним правилима Које доноси Главни одбор Синдиката.
Скупштина Може Бити: РЕДОВНА, Изборна ја Ванредна.
Редовна скупштина се одржава по правилу Сваке године на којој Председник Индустријског синдиката у предузећу подноси извештај о раду, финансијском пословању и усваја програм рада и Буџет за наредну годину.
Редовна Изборна скупштина одржава се Једном у Четири године.
На Изборној скупстини у предузећу-установи прихватају се Правила о раду Одбора повереника, Којима се утврђује организација и Тачно Начин рада, Која доноси Главни одбор Синдиката.
На иницијативу једне трећине чланова Синдиката у предузећу-установи за одржавање ванредне изборне СКУПШТИНЕ, Одбор повереника је дужан да размотри ио Томе Обавести Регионалног повереника и Главни одбор.
На Предлог Регионалног повереника, Главни одбор донети одлуку о Може одржавању ванредне изборне СКУПШТИНЕ у предузећу-установи.
На ријеч основу Одлуке Главног одбора синдиката, Одбор повереника у предузећу-установи је обавезан да одржи ванредну изборну скупштину.
У случају непоштовања Одлуке Главног одбора синдиката, Главни одбор распушта Одбор повереника и Даје налог Регионалном поверенику да спроведе изборни Поступак.
Одбор повереника предузећа је Извршно тело оперативно СКУПШТИНЕ предузећа КОЈЕ СЕ БИРА на скупстини предузећа.
Одбор повереника сачињавају Председник, потпредседник, секретар и повереници за одређене Организационе целине.
Избор ПРЕДСЕДНИКА Одбора повереника у предузећу-установи, верификује Скупштина предузећа и Главни одбор Синдиката.
Одбор повереника Може, Ради извршавања својих задатака, формирати одговарајуће Комисије и друга радна тела.
Стално радно тело је Комисија за чланарину и праћење материјално финансијског ПОСЛОВАЊА Која броји 3 члана и 3 заменика.
Члан 34.
У Великом предузећу, са Више организационих и технолошких целина, мозе се, радикално координације активности и заступања заједничких интереса пред органима предузећа, формирати Заједнички ОДБОР ПОВЕРЕНИКА.
Заједнички одбор цине председници одбора повереника.
Главни одбор Синдиката доноси правила о формирању и раду заједничког одбора у предузећу-установи.
Формирање заједничког одбора подлеже верификацији СКУПШТИНЕ Синдиката.
Члан 35.
Обележја Одбора повереника у предузећу-установи: назив организације, знак, застава, печат и штамбиљ и остала стечена ИМОВИНА - власништво су Синдиката.
Члан 36.
Иступање из Синдиката могуце је само Као иступање појединачног члана.
2. Организовање и Деловање Синдиката на територији Србије у јединицама територијалне аутономије политичко-ја Локалне самоуправе
Члан 37.
У циљу унапређења организације и ефикасности рада, ширења мреже организације, координације активности синдикалних повереништава Свих, Као и утицаја на Одлуке локалних Власти од интереса за Синдикат, Главни одбор Синдиката, сходно регионалној Подели Синдиката, у складу са својим потребама, региструје Индустријски Синдикат Србије на РЕГИОНУ Циме региону стиче статус Правног лица.
Индустријски синдикат Региона има свој печат, жиро рачун, штамбиљ и заставу.
Печат, штамбиљ и застава Региона су у складу са обележјима синдиката и власништво су
Синдиката.
Индустријски синдикат Региона има Своје органе:
Скупштину Региона
Регионални одбор
Регионалну скупштину Цине сви председници одбора повереника на РЕГИОНУ Који плаћају чланарину.
Скупштина Региона БИРА регионалног повереника ИСС верификује га ГО ИСС.
Регионалног повереника делатноти бирају одбори повереника те делатности верификује га Скупштина Региона.
Регионални повереник ИСС не Може Бити и регионални повереник делатности.
Регионални одбор ИСС Цине регионални повереник ИСС и регионални повереници одбора делатности са Региона.
Ближа организација рада на РЕГИОНУ регулише се Правилима о раду Региона Која доноси ГО ИСС.
Синдикат Региона функционише по досадашњим Правилима о раду (Правила оснивача) до доношења нових правила о раду ИСС.
Критеријуме за конституисање Региона доноси ГО Синдиката.
Ради боље координације активности Што повереништава на РЕГИОНУ и успешног остваривања ставова и Одлука Синдиката, регионални повереник је дужан да, најмање једанпут у ТОКУ месеца, одржи састанак Одбора Региона.
Покренуте иницијативе, предлоге мебране са састанка Одбора Региона Председништво Синдиката је дужно да разматра и заузме став о истим, Као и да предложи Главном одбору Синдиката доношење потребних Одлука, све у циљу спровођења Плана и Стратегије Синдиката.
У складу са децентрализацијом Власти, Главни одбор Индустријског синдиката Србије, мозе својом посебном одлуком, део својих Надлежности, поверити на извршавање регионима организованим у јединицама територијалне аутономије политичко-ја Локалне самоуправе.
Члан 38.
Регионални повереник Индустријског синдиката Србије:
· Одговара за рад и функционисање Синдиката на РЕГИОНУ;
· Заступа и представља Синдикат пред органима Локалне самоуправе;
· Организује рад и функционисање Синдиката на РЕГИОНУ;
· Пружа Помоћ и Даје подршку одборима повереника на РЕГИОНУ;
· Координира и организује рад одбора НА РЕГИОНУ;
· За свој рад одговара Председништву, Главном одбору Синдиката и скупстини Региона.
· Организује, информише и пружа Помоћ појединачним цлановима на РЕГИОНУ.
Члан 39.
Полазећи од Потребе да се у оквиру Индустријског синдиката Србије изразе специфини интереси и Потребе запослених у појединим делатностима са различитим шифрама регистрација код Министарства Републике Србије, Које покрива Индустријски Синдикат Србије формирају се Републички одбори делатности.
Члан 40.
Задатак Републичког одбора делатности је да кроз свој рад и ефикасно Деловање одбрани, ја тити интересе чланства из те делатности, Као и да у оквиру Индустријског синдиката Србије утврди основе за колективно преговарање на Свим нивоима из те делатности.
Републички одбор делатности Цине регионални повереници те делатности и 2 ПРЕДСЕДНИКА одбора повереника СА Сваког Региона.
Републички одбор делатности се оснива Када се региструје најмање 5 одбора повереника те делатности.
Републички одбор делатности се конститиуише Када је у том одбору учлањено најмање 5% од Броја запослених на територији Републике Србије у тој делатности.
Републички одбор делатности на својој конститутивној седници БИРА ПРЕДСЕДНИКА одбора и секретара.
Председник Заједно са секретаром републичког Одбора делатности заједно и секретаром Синдиката припрема, сазива и председава седницом Одбора делатности.
Седницама Одбора делатности по правилу присуствује и Председник Индустријског синдиката Србије (или ваши Које на овласти) без права одлучивања.
Председник Републичког одбора делатности по функцији је члан Главног одбора и Председништва Синдиката.
Републички одбор делатности на првој редовној седници доноси Пословник о раду Као и план И програм деловања.
Све Своје Одлуке, ставове мебране проследјује председништву идем ИСС НА верификацију.
Члан 41.
Финансирање активности Републичког одбора делатности врси се из дела буџета ИСС-предвидјеног за ту делатност.
Главни одбор Индустријског синдиката Србије на Предлог Републичког одбора делатности посебном одлуком утврдјује висину средстава потребну за рад Тог одбора делатности.
Републички одбор делатности Може Бити расформиран посебном одлуком Главног одбора Индустријског синдиката Србије Када се Оцени:
- Да су престали разлози за његово Формирање и Деловање
- Када 2/3 чланова одбора делатности на Затражи
- Када Главни одбор Оцени да одбор делује супротно одредбама Статута Овог
- На ријеч основу Мишљења Статуарног одбора, главни одбор Које мора да Прихвати.
Органи Синдиката
Члан 42.
Органи Синдиката су:
· Конгрес,
· Главни одбор,
· Статутарни одбор,
· Надзорни одбор .
1. Конгрес ЦЛАН 43.
Конгрес је највиши орган Синдиката.
Конгрес Може Бити редован и ванредан.
Редовни Конгрес одржава се Сваке четврте године.
Одлуку о сазиву, времену одржавања и дневном реду Конгресни, Главни одбор Синдиката мора да донесе најмање 90 дана пре одржавања Конгресни.
Члан 44.
Конгрес ЦИНЕ делегати одбора повереника, изабрани на синдикалним састанцима (координацијама) Региона, Као и чланови Главног, Статутарног и Надзорног одбора, с тим Што немају право гласа при одлучивању о раду Органа чији су чланови.
Број делегата утврђује Главни одбор Синдиката.
Делегати бирају се сразмерно Конгресни броју чланова Синдиката на РЕГИОНУ Који уредно плаћају чланарину.
Члан 45.
Конгрес пуноважно Може да радикално и одлучује ако му присуствује најмање две трећине од укупног Броја изабраних делегата.
Конгрес доноси простом већином Одлуке (50% + 1) од укупног Броја гласова делегата Присутних.
ЦЛАН 46.
Ванредни Конгрес се одржава на ријеч основу Одлуке Главног одбора Синдиката, захтева 1/3 Републичких одбора делатности, или висе од 50% чланова синдиката.
Главни одбор је дужан да размотри иницијативу за одржавање Ванредног Конгресни, ако је поднесе најмање 1/4 чланова Синдиката.
Одлуку о сазиву и дневном реду Ванредног Конгресни, Главни одбор је обавезан да донесе најмање 45 дана пре дана одржавања.
Члан 47.
Конгрес, Као највиши орган Синдиката:
· Утврђује Опште правце синдикалне Стратегије и Политике;
· Усваја Статут, Програм рада и Друге Документе;
· Утврђује платформу за колективно преговарање и закључивање колективних уговора;
· Верификује цланове Главног, Статутарног одбора Надзорног И И делегата конгреса Индустријског синдиката Србије;
· Разматра и усваја извештаје о раду Главног, Статутарног одбора Надзорног и;
· Оцењује поступке арбитраже унутар Синдиката и Ресава Жалбе и представке упућене Конгресу;
· Доноси Пословник о свом раду;
· Одлучује ио другим питањима од значаја за рад Синдиката.
2. Главни одбор Члан 48.
Главни одбор је највиши орган Синдиката Између два Конгресни.
Чланови Главног одбора бирају се на синдикалним састанцима Скупстине Региона, Конгрес их верификује.
Главни одбор броји 59 чланова.
Број чланова Главног одбора на РЕГИОНУ сразмеран броју чланова Синдиката је на РЕГИОНУ Који Редовно плаћају чланарину.
У састав ГО Улази председништво ИСС председница Секције жена и Секције младих и 36 чланова изабраних на РЕГИОНУ сразмерно броју чланова Који Редовно плаћају чланарину.
Сваки регион поред регионалног повереника СА Тог Региона мора Имати ЈОС ЈЕДНОГ члана Главног одбора.
Број чланова Главног одбора верификован на Конгресу Може се Увећати.
На сваких нових 500 чланова Синдиката на РЕГИОНУ, регион стиче право на још Једног члана Главног одбора.
Председница Секције жена-Председник-младих, су по функцији чланови Главног одбора Синдиката.
Главни одбор, на конститутивној седници у ТОКУ рада Конгресни, БИРА ПРЕДСЕДНИКА, секретара и потпредседнике.
Главни одбор је дужан да у року од 30 дана, од дана одржавања Конгресни, конституише Председништво.
Мандат Главног одбора Траје Четири (4) године.
Седнице Главног одбора одржавају се најмање Четири (4) пута Годишње.
Члан 49.
Главни одбор:
· Остварује Програмске циљеве и задатке утврђене на Конгресу;
· Припрема и сазива Конгрес Синдиката;
· БИРА ПРЕДСЕДНИКА И разрешава, секретара, потпредседнике, верификује остале цланове Председништва;
· može izabrati blagajnika Sindikata;
· donosi odluke o generalnom štrajku.;
· odlučuje o finansijskim pitanjima;
· utvrđuje organizaciju rada (donosi sistematizaciju radnih mesta), formira i organizuje rad stručno- administrativnih službi i odlučuje o profesionalnom radu u Sindikatu;
· donosi pravila o radu Republičkog odbora delatnosti
· donosi odluke o formiranju Republičkog odbora delatnosti
· donosi Pravila o radu regiona,
· donosi Poslovnik o radu na prvoj redovnoj sednici.
· Donosi na predlog Statutarnog odbora pojedinačne izmene i dopune Statuta koje podležu naknadnoj verifikaciji Kongresa.
· Donosi odluke o saradnji, integraciji i udruživanju sa drugim sindikatima.
· Donosi pravila o organizovanju i servisiranju pojedinačnog članstva na regionu.
· Usvaja godišnji budžet sindikata i po potrebi vrši rebalans budžeta.
3. Predsedništvo
Član 50.
Radi unapređivanja organizacije i povećanja efikasnosti delovanja, Glavni odbor formira Predsedništvo Glavnog odbora, kao svoj operativno-izvršni organ.
Predsedništvo čine: predsednik, potpredsednici, sekretar Glavnog odbora, predsednici Republičkih odbora delatnosti i regionalni poverenici ISS..
Predsednica-predsednik Sekcije žena i mladih ravnopravno učestvuju u radu Predsedništva na osnovu odluke Glavnog odbora.
Član 51.
Predsedništvo obavlja sledeće poslove:
· donosi odluke o tekućim političkim, ekonomskim i sindikalnim pitanjima;
· učestvuje u kolektivnom pregovaranju, zaključivanju kolektivnih ugovora odbora delatnosti i formira pregovaračke timove;
· koordinira aktivnosti Sindikata u Republičkim odborima delatnosti
· koordinira aktivnosti ISS na regionima;
· razmatra odluke, inicijative, zaključke i predloge donete na sastancima Republičklih odbora delatnosti;
· razmatra odluke, inicijative, zaključke i predloge donete na sastancima Regionalnih odbora ISS;
· prati i analizira pojave od značaja za rad Sindikata;
· organizuje svakodnevni rad u Glavnom odboru;
· priprema sednice Glavnog odbora;
· priprema i sprovodi predloge, stavove i odluke Glavnog odbora;
· odlučuje o utrošku sredstava Sindikata;
· obavlja i druge poslove za koje ga ovlasti Glavni odbor;
· donosi Poslovnik o radu na prvoj redovnoj sednici.
Sve odluke Predsedništva podležu verifikaciji Glavnog odbora Sindikata.
Član 52.
Predsednik Glavnog odbora Sindikata:
· zastupa Sindikat u odnosima sa trećim licima;
· saziva i predsedava sednicama Glavnog odbora i Predsedništva;
· prisustvuje sednicama Republičkih odbora delatnosti
· odgovoran je za sprovođenje stavova i odluka Glavnog odbora i Predsedništva Sindikata.
· Predsednik svoju funkciju obavlja profesionalno.
Član 53.
Potpredsednici Glavnog odbora Sindikata:
· organizuju i rukovode radom Sindikata, u skladu sa svojim zaduženjima;
· pomažu predsedniku u obavljanju njegovih dužnosti;
· obavljaju i druge poslove za koje ih zaduži Predsedništvo, Glavni odbor i predsednik;
· na osnovu pismenog ovlašćenja Predsednika, zamenjuju ga u odsustvu, ili u slučajevima kada je sprečen da obavlja svoju funkciju.
· Potpredsednici svoju funkciju obavljaju profesionalno.
Član 54.
Sekretar Glavnog odbora Sindikata:
· organizuje rad svih službi u Sindikatu;
· koordinira celokupan sindikalni rad u Glavnom odboru;
· priprema sednice Glavnog odbora, Predsedništva i Republičkih odbora delatnosti;
· pomaže u pripremi sednica svih drugih organa i radnih tela;
· obavlja i druge poslove, koje mu stave u nadležnost Glavni odbor, Predsedništvo i predsednik.
Sekretar svoju funkciju obavlja profesionalno.
4. Statutarni odbor
Član 55.
Statutarni odbor ima pet (5) članova, koji se biraju na sindikalnim sastancima (koordinacijama) regiona, a verifukuje ih Kongres.
Statutarni odbor može uključiti u svoj rad jedan broj stručnjaka za ovu oblast.
Glavni odbor usaglašava dogovor iz kojih će regiona birati članove Statutarnog odbora.
Statutarni odbor prati sporovođenje Statuta, tumači Statut između dva Kongresa, odlučuje u statutarnim sporovima, daje predloge za izmene i dopune Statuta i, na zahtev organa i članstva, daje mišljenje o pojedinačnim sporovima.
Statutarni odbor ima svoje stalno radno telo- izbornu komisiju, koja broji tri (3) člana i tri (3) zamenika.
Rad komisije se određuje posebnim pravilima koja donosi Glavni odbor Sindikata.
Komisija svoje izveštaje o radu prosleđuje Statutarnom odboru i Glavnom odboru.
Predsednik Statutarnog odbora učestvuje u radu svih organa Sindikata, bez prava glasa.
Statutani odbor donosi Poslovnik o radu i, na osnovi njega, vrši svoju funkciju.
Članovi Statutarnog odbora ne mogu obavljati druge funkcije u organima Sindikata.
Mandat Statutarnog odbora traje četiri (4) godine.
5. Nadzorni odbor
Član 56.
Nadzorni odbor broji pet (5) članova, koji se biraju na sindikalnim sastancima (koordinacijama) regiona, a verifikuje ih Kongres.
Nadzorni odbor može uključiti u svoj rad jedan broj stručnjaka za ovu oblast.
Glavni odbor Sindikata usaglašava dogovor iz kojih će se regiona birati članovi Nadzornog odbora.
Nadzorni odbor vrši nadzor nad korišćenjem celokupne imovine i novčanih sredstava Sindikata.
Kontrolu korišćenja sredstava Nadzorni odbor obavezno vrši dva (2) puta godišnje, a po potrebi i češće.
Povremeno i nenajavljeno, kontrolu i uvid u finansijsko poslovanje može da izvši, pojedinačno, svaki član Nadzornog obora (revizor).
U slučaju da nađe nepravilnost, revizor je dužan da o tome obavesti Nadzorni i Glavni odbor Sindikata.
Nadzorni odbor ima svoje stalno radno telo- komisiju za članarinu, koja broji tri (3) člana i tri (3) zamenika.
Rad komisije se određuje posebnim pravilima koja donosi Glavni odbor Sindikata.
Izveštaj o svom radu komisija prosleđuje Nadzornom odboru i Glavnom odboru.
Nadzorni odbor donosi Poslovnik o radu i, na osnovi njega, vrši svoju funkciju.
Predsednik Nadzornog odbora učestvuje u radu Predsedništva i Glavog odbora Sindikata, bez prava glasa.
Članovi Nadzornog odbora ne mogu obavljati druge funkcije u Sindikatu.
Nadzorni odbor podnosi Kongresu izveštaj o materijalno-finansijskom poslovanju Sindikata između dva kongresa.
Mandat Nadzornog odbora traje četiri (4) godine.
Član 57.
Administrativno- stručne poslove za Statutarni i Nadzorni odbor vrše stručna lica stalno zaposlena u stručnim službama Sindikata.
Socijalno- ekonomski i politički savet
Član 58.
Socijalno-ekonomski i politički savet je savetodavno- konsultativno telo Glavnog odbora.
Savet pomaže Glavnom odboru u analizi aktuelnih političkih, ekonomskih, socijalnih i društvenih zbivanja i učestvuje u definisanju strategije i INDUSTRIJSKOG SINDIKATA SRBIJE.
Članove/ice imenuje Glavni odbor iz redova uglednih naučnih, političkih i javnih ličnosti i sindikalnih aktivista/kinja.
Iz redova članova/ica Saveta i drugih stručnjaka, mogu se formirati ekspertski timovi za analizu i istraživanje pitanja od interesa za Sindikat.
Sekcija žena i Sekcija mladih
Član 59. Kao posebni oblici delovanja u Sindikatu formiraju se:
· Sekcija žena i
· Sekcija mladih
Sekcija mladih i Sekcija žena se organizuju i deluju na republičkom i regionalnom nivou, nezavisno od delatnosti.
Rukovodstva sekcija su predsedništva na republičkom nivou, a na regionu se bira koordinator/ka Sekcije žena i Sekcije mladih.
Bliža organizacija i rad sekcija se reguliše posebnim Pravilima o radu koja ne mogu biti u suprotnosti sa Statutom ISS i podležu verifikaciji Glavnog odbora.
Metode i oblici sindikalne borbe
Član 60.
U skladu sa demokratskim ustrojstvom i ciljevima za koje se bori, Sindikat se, pre svega, koristi demokratskim metodama sindikalne borbe:
· uspostavljanjem socijalnog partnerstva;
· kolektivnim pregovaranjem i zaključivanjem kolektivnih ugovora;
· zalaganjem za zabranu lock-out-a (privremeno zatvaranje preduzeća);
· štrajkovima, i
· protestima.
Član 61.
Odluku o štrajku u preduzećima-ustanovama donosi Odbor poverenika.
Odbor poverenika, o svojoj inicijativi da organizuje štrajk, obaveštava Regionalni odbor ISS-a, Predsedništvo, odnosno Glavni odbor Sindikata.
Regionalni odbor, Predsedništvo, odnosno Glavni odbor, može da odbije inicijativu Odbora poverenika o štrajku, ako bi to ugrozilo štrajkove koji su već u toku na drugim mestima, ako predstoji otkazivanje kolektivnih ugovora.
Izborni principi i odlučivanje
Član 62.
Glavni odbor je obavezan da, najmanje 90 dana pre održavanja Kongresa, usvoji Izborna pravila za izbor organa Sindikata i nosilaca pojedinačnih funkcija u Sindikatu.
Član 63.
Izborna pravila moraju sadržavati:
· proceduru kandidovanja pojedinaca u organe Sindikata i za nosioce pojedinačnih funkcija u Sindikatu;
· način izbora delegata Kongresa, članova Glavnog, Statutarnog i Nadzornog odbora i nosilaca pojedinačnih funkcija u Sindikatu.
Član 64.
Na sednicama organa Sindikata može se punovažno odlučivati ako sednici prisustvuje najmanje dve trećine od ukupnog broja članova organa.
Odluke se donose većinom glasova prisutnih članova.
Odluka o generalnom štrajku donosi se većinom glasova ukupnog broja članova organa
Odluke organa donose se javnim glasanjem.
Organ može odlučiti da se određene odluke donose tajnim glasanjem.
Odluke se donose prostom većinom (50% + 1) glasova prisutnih članova.
Član 65.
Izbor članova organa i funkcionera Sindikata vrši se tajnim ili javnim glasanjem.
Organ Sindikata određuje način glasanja.
Organ može razrešiti svog člana, pre isteka mandata, ako ne izvršava svoje obaveze, ili ne poštuje Statut i programske ciljeve Sindikata.
Umesto razrešenog člana, organ može izabrati novog člana. Na taj način se, između dva Kongresa, može razrešiti do 1/ 3 ukupnog broja članova organa.
Član organa Sindikata može podneti ostavku na svoju funkciju.
Informisanje u sindikatu
Član 66.
Rad Sindikata je javan.
Ovlašćeni članovi organa Sindikata, na svim nivoima, su obavezni da o svom radu obaveštavaju članove Sindikata i javnost.
Radi objavljivanja stavova i odluka organa, obaveštenja važnih za sindikalni život i rad, zaštite interesa članova, njihovog kulturnog uzdizanja, Sindikat objavljuje sindikalni list.
Imovina sindikata
Član 67.
Imovina Sindikata je zajedničko vlasništvo svih članova.
Imovinom raspolaže Glavni odbor Sindikata.
Imovina je nedeljiva u tom smislu, što nijedan član nema pravo na povraćaj članarine ili druge zajedničkim sredstvima stvorene imovine.
Član 68.
U cilju obavljanja komercijalnih poslova, snabdevanja članova/ica robom, uslugama pod povoljnim uslovima, u funkciji jačanja materijalne snage, Glavni odbor Industrijskog Sindikata Srbije može formirati preduzeće .
Svi komercijalni poslovi u Industrijskom Sindikatu Srbije se obavljaju u okviru preduzeća.
Prava Industrijskog Sindikata Srbije kao osnivača preduzeća regulišu se Statutom preduzeća.
Prelazne i završne odredbe
Član 69.
Odluku o raspuštanju Sindikata donosi Kongres, 4/5 većinom ukupnog broja izabranih delegata.
O imovini Sindikata, u slučaju raspuštanja, odlučuje Kongres.
Imovina Sindikata, u tom slučaju, treba da se upotrebi u svrhe što bliže ciljevima sindikata.
Član 70.
Izmene i dopune ovog Statuta vrše se na način njegovog donošenja.
Glavni odbor, uz saglasnost Statutarnog odbora, može donositi i pojedinačne izmene i dopune Statuta.
Pojedinačne izmene i dopune Statuta podležu verifikaciji Kongresa Sindikata.
Član 71.
Statut stupa na snagu danom usvajanja. Statut se objavljuje u Službenom glasniku.
Svi akti Sindikata moraju se usaglasiti sa ovim Statutom, u roku od devedeset (90) dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Beograd, 24.04.2009.god. Glavni odbor ISS
__________________________
KOLEKTIVNI UGOVOR HOLDING KABLOVI На основу чл. 3. и 248. Закона о раду („Службени гласник РС“ бр. 24/2005., 61./2005. и 54/2009.) генерални директор
Акционарског друштва Холдинг Индустрија каблова – Јагодина „у реструктурирању“
(у даљем тексту: Друштво) и репрезентативни синдикати Друштва, дана 19. фебруара 2010.године закључују
КОЛЕКТИВНИ УГОВОР
АКЦИОНАРСКОГ ДРУШТВА ХОЛДИНГ
ИНДУСТРИЈА КАБЛОВА - ЈАГОДИНА
„у реструктурирању“
I - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Колективним уговором (у даљем тексту: уговор) у складу са Законом о раду
(у даљем тексту: закон), уређују се права, обавезе и одговорности запослених,
међусобни односи учесника овог уговора, поступак измена и допуна уговора и
друга питања од значаја за запослене и Друштво.
Члан 2.
Одредбе овог уговора примењују се и на запослене који нису чланови синдиката
учесника у закључивању овог уговора, као
и на запослене у зависним друштвима.
Члан 3.
На права, обавезе и одговорности које нису уређене овим уговором,
непосредно се примењују одредбе закона.
Члан 4.
Надлежни директор у смислу овог уговора је директор организационе целине
утврђене Статутом и директор друштва са ограниченом одговорношћу.
II - ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ
ОДНОСА
Услови
за заснивање радног односа и уговор о раду
Члан 5.
Поред општих услова за заснивање радног односа предвиђених законом, Друштво
утврђује Правилником о организацији и систематизацији послова ( у даљем тексту:
правилник) организационе делове, врсту
послова, врсту и степен стручне спреме, као и друге посебне услове за рад на
тим пословима.
Правилник доноси генерални директор.
Члан 6.
Одлуку о потреби заснивања
радног односа доноси генерални директор.
Радни однос заснива се уговором
о раду, у складу са законом .
На права, обавезе и
одговорности, које нису утврђене уговором о раду, примењују се одредбе закона и
овог уговора.
Радни
однос на одређено време
Члан 7.
Радни однос на одређено време
заснива се у случајевима, на начин и под условима утврђеним законом.
Пробни
рад
Члан 8.
Уговором о раду може да се уговори
пробни рад, у трајању најдуже 6 месеци
Уговором се утврђује дужина
трајања пробног рада, отказни рок и други услови у складу са законом.
Отказни рок из става 2. не
може бити краћи од 10 дана.
Пробни рад запосленог прати и
оцењује комисија, која по завршетку пробног рада даје мишљење надлежном
директору.
Приправници
Члан 9.
Друштво може да заснује радни однос са
лицем које први пут заснива радни однос у својству приправника, за занимање за
које је то лице стекло одрђену врсту и степен стручне спреме, ако је то као
услов за рад на одређеним пословима, утврђено
правилником.
Члан 10.
Приправнички стаж траје:
- 12 месеци – за послове који захтевају VI и
VII степен стручне спреме;
- 6
месеци – за послове који захтевају III и IV
степен стручне спреме.
Изузетно од одредбе из става
1. овог члана, приправнички стаж може трајати краће али не мање од 9 односно 4
месеца, ако је по оцени надлежног директора приправник показао изузетне
резултате у оспособљавању.
Члан 11.
Приправник је дужан да поднесе
пријаву за полагање приправничког испита.
Надлежни директор именује
комисију од 3 члана која организује приправнички испит.
Чланови комисије имају најмање
исти степен стручне спреме као приправник, а један члан комисије мора бити исте
струке.
Члан 12.
Стручни испит приправника се састоји из:
- практичног рада за производна
занимања;
- писменог рада или усменог испита
за остала занимања.
Члан 13.
Комисија је дужна да обавести
приправника о дану и месту одређеном за полагање испита најмање 7 дана пре
полагања.
III - РАДНО ВРЕМЕ
Распоред радног времена
Члан 14.
Календар рада, почетак и завршетак радног времена утврђује генерални
директор.
Члан 15.
Одлуку о распореду односно промени радног времена доноси надлежни
директор.
О одлуци из предходног става запослени се обавештавају најмање 7 дана
пре почетка рада, односно промене радног времена.
Прерасподела
радног времена
Члан 16.
Прерасподела радног времена спроводи се у
случајевима, на начин и под условима утврђеним законом.
Одлуку о прерасподели радног
времена доноси надлежни директор.
Прековремени
рад
Члан 17.
Рад дужи од пуног радног времена
може се увести у случају више силе, изненадног повећања обима посла, неодложних
мера за безбедност и непрекидност производног процеса, отклањања кварова на
машинама, уређајима и средствима за рад, отклањања штетних дејстава и изненадних атмосферских промена.
Решење о увођењу рада дужег од
пуног радног времена доноси надлежни директор.
Изузетно, налог за прековремени
рад може се дати усменим путем уз накнадно доношење решења у року од 24 часа од
усменог налога.
Месечна стимулација се не може
утврдити запосленом по истом основу за који је исплаћена увећана зарада за
прековремени рад.
Ноћни рад
Члан 18.
Ноћни рад се обавља у случајевима,
условима, обиму, трајању и на начин утврђен законом.
Скраћено радно
време
Члан 19.
Друштво је у обавези да, у складу са законом, утврди скраћено радно
време за запослене који раде на нарочито тешким, напорним и за здравље штетним
пословима на којима и поред примене мера безбедности и заштите здравља на раду
постоји повећано штетно дејство за здравље запосленог, а на основу стручне
анализе.
Друштво ће донети одлуку којом ће се утврдити радна места са повећаним
ризиком у складу са подзаконским актима надлежног министарства, везаних за
методологију утврђивања ризика радних места.
IV - ОДМОРИ И ОДСУСТВА
Члан
20.
Запослени који ради пуно радно време
има право на одмор у току дневног рада у трајању од 30 минута.
Запослени који ради дуже од четири,
а краће од шест часова дневно, има право на одмор у току рада у трајању од 15
минута.
Запослени који ради дуже од пуног радног
времена, а најмање 10 часова дневно, има право на одмор у току рада у трајању
од најмање 45 минута.
Годишњи одмор
Члан 21.
Запослени који први пут заснива радни однос или има прекид радног односа
дужи од 30 радних дана, стиче право да користи
годишњи одмор после шест месеци непрекидног рада.
Члан 22.
Дужина годишњег одмора се утврђује
тако што се законски минимум од 20 радних дана за сваку календарску годину
увећава:
1. по основу
дужине радног стажа:
- од 5 до 10 година за 1 радни дан;
- од 10 до 15 година за 2 радна
дана;
- од 15 до 20 година за 3 радна
дана;
- од 20 до 25 година за 4 радна
дана;
- преко 25 година за 5 радних дана.
2. по основу сложености послова које запослени обавља, а према коефицејенту:
- до 1,45 за 1 радни дан;
- од 1,45 – 2,5 за 2 радна дана;
- од 2,60 – 4,10 за 3
радна дана;
- од 4,20 до 5,00 за 4 радна дана;
- преко 5,00 за 5 радних дана.
3. по основу рада са скраћеним радним временом због отежаних услова рада
или бенефицираног стажа за 5 радних дана;
4. по основу рада по сменама и ноћног рада за 2 радна дана;
5. по основу социјалних и
породичних прилика:
- запосленој мајци са дететом до 14 година за 1 радни дан;
- инвалиду рада, војном инвалиду,
самохраном родитељу са дететом до 14 година, запосленој мајци са двоје или више
деце до 14 година и родитељу који у свом домаћинству издржава дете које има
сметње у психофизичком развоју за 3 радна дана;
- по основу здравственог стања
запосленог, односно члана породичног домаћинства, оболелог од малигних тумора,
мултиплекс склерозе, паркинсонизма, трајне одузетости удова и тешке душевне
болести за 2 радна дана.
Ако се истовремено стичу два или
више основа из ове тачке, годишњи одмор се увећава за 5 радних дана;
Члан 23.
Запослени има право на дванаестину
годишњег одмора (сразмерни део) за месец дана рада у календарској години ако:
- у календарској години, у којој је први пут
засновао радни однос, нема шест месеци непрекидног рада;
- у календарској години није
стекао право на годишњи одмор због прекида радног односа у смислу члана 21.овог
уговора
Члан 24.
Решење о коришћењу годишњег одмора
доноси надлежни директор под условима утврђеним законом и овим уговором.
Члан 25.
У дане годишњег одмора не
урачунавају се празници који су нерадни дани у складу са законом, време
привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању и за
врема одсуства са рада уз накнаду зараде ( плаћено одсуство).
Члан 26.
Годишњи одмор запосленог не може
бити дужи од 26 радних дана у току календарске године.Запослени са навршених 30
година пензијског стажа или навршених 55 година живота и запослена жена се
навршених 25 година пензијског стажа или навршених 50 година живота има право
на годишњи одмор у трајању од 30 радних дана.
Запослени који раде са скраћеним
радним временом због отежаних услова рада, или раде на пословима са
бенефицираним радним стажом имају право на годишњи одмор до 30 дана.
Плаћено одсуство
Члан
27.
Запослени има право у току календарске године на плаћено одсуство
до 7 радних дана у следећим случајевима:
1. склапање брака - 3 радна дана;
2. рођење детета - 3 радна дана;
3. тежа болест члана уже породице
- 5 радних дана;
4. смрт члана уже породице (брачни
друг, дете, брат, сестра, родитељ, усвојилац, усвојеник, старатељ, унуче) - 5
радних дана;
5. смрт других лица која живе у заједничком домаћинству са запосленим – 2
радна дана;
6. заштита и отклањање последица
елементарне непогоде - 5 радних дана;
7. добровољно давање крви - 2
радна дана;
8. полагање испита у складу са потребама
Друштва - 2 радна дана;
9. коришћење организованог
рекреативног одмора у циљу превенције радне инвалидности - 6 радних дана;
10. женидба сина или удаја ћерке,
испраћај сина на одслужење војног рока - 2 радна дана;
11. полазак детета у школу или јаслице - 1
радни дан;
12. селидба – 1 радни дан у току календарске
године.
Плаћено одсуство у наведеним
случајевима не може бити дуже од 7 радних дана у календарској години, осим у случејевима
из тачке 4., 7. и 9. овог члана, које се остварује независно од тога да ли је
запослени у календарској години користио 7 дана плаћеног одсуства.
Члан
28.
Запослени има право да одсуствује
са рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство) у трајању и дужем од 7 радних дана
у календарској години у случајевима када је то од интереса за Друштво.
Одлуку о одобравању одсуства из
предходног става доноси генерални директор.
Члан 29.
За израду магистарске или
докторске тезе и њену одбрану, односно за припрему и полагање специјалистичког,
правосудног, или државног испита, у складу са потребама Друштва, запосленом се
може одобрити одсуствовање са рада уз накнаду зараде (плаћено одсуство) највише
једанпут до 30 радних дана у току календарске
године.
Одлуку о одобравању одсуства из
предходног става доноси надлежни директор.
Члан 30.
Одсуствовање са рада уз накнаду
зараде ( плаћено одсуство), у случејевима и под условима утврђеним овим
уговором, строго је наменског карактера и може се користити једино у време
наступања околности због које се тражи одсуство, а у случају добровољног давања
крви у року од 6 месеци.
Ради коришћења плаћеног одсуства,
запослени је дужан да уз захтев за одобрење, приложи одговарајућу документацију
издату од надлежног органа.
Неплаћено одсуство
Члан 31.
На захтев запосленог, надлежни
директор може одобрити неплаћено
одсуство са рада у трајању до три месеца у следећим случајевима:
- неговање болесног члана уже породице;
- смрт рођака који нису наведени у члану27;
- изградња сопствене стамбене зграде;
- бањско лечење о трошку запосленог;
- школовање за које није заинтересовано Друштво;
- и другим оправданим случајевима.
Неплаћно одсуство може трајати до
годину дана у току трајања радног односа.
За време одсуствовања са рада из
става. 1. овог члана запосленом мирују права и обавезе из радног односа, ако за
поједина права и обавезе законом или уговором о раду није другачије одређено.
Мировање
радног односа
Члан. 32.
Запосленом мирују права и обавезе
које се стичу на раду и по основу рада у случајевима и под условима утврђеним
законом или уговором о раду.
Одлуку о одсусутву са рада доноси
надлежни директор.
V –
СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ И ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ КАДРОВА
Члан 33.
На основу развојних планова и
планираног млађег стучног кадра, Друштво може да стипендира или кредитира
одређени број ученика и студената на редовном школовању, као и запослене који
се усавршавају уз рад.
Уколико се запослени школује или
усавршава на захтев Друштва, трошкове школовања сноси Друштво.
Потребе за школовањем стручних
кадрова, као и услове утврђује Управни одбор Друштва.
Члан 34.
Међусобна права и обавезе по
основу образовања, односно усавршавања уз рад, уређују се посебним уговором.
Уговором из предходног става,
уређује се обавеза примаоца стипендије, односно кредита, да по завршетку образовања,
односно усавршавања уз рад проведе на раду у
Друштву најмање двоструко дужи период од времена трајања образовања,
односно усавршавања уз рад о трошку Друштва.
Члан 35.
Друштво обезбеђује стручно оспособљавање
и усавршавање запослених ради:
- ефикаснијег одвијања пословних
процеса;
- увођења нових технологија;
- заштите на раду и очувања здравља;
- очувања статуса запослености.
VI - ЗАШТИТА
ЗАПОСЛЕНИХ
Члан 36.
Друштво је дужно да запосленом
обезбеди заштиту живота и здравља у складу са законом, Колективним уговором о
безбедности и здрављу на раду и овим уговором.
Члан 37.
Заменик генералног директора и
надлежни директори одговорни су за спровођење и унапређивање безбедности и
здравља на раду.
Члан 38.
Друштво је обавезно:
- да спроводи превентивне мере ради
заштите живота и здравља запослених;
- да обезбеди финансијска средства
за примену превентивних мера;
- да утврди опасности, штетности и
процени ризике на сваком радном месту;
- да свако лице упозори на штетност
и опасности у радној околини;
- да донесе акта из области
безбедности и здравља на раду.
Члан
39.
Помоћник генералног директора
задужен за производњу је одговоран за праћење нивоа техничке опремљености
заштите и предлагање мера даљег усавршавања, за набавку средстава и опреме
заштите, отклањање уочених недостатака, као и информације о стању, мерама и
средствима заштите у Друштву.
Члан 40.
Надлежни директор је одговоран за
спровођење мера заштите на раду и дужан је да организује и утврђује:
- обим, начин и рокове прегледа и
испитивања оруђа за рад, инсталација, поступак њиховог одржавања у исправном
стању и вођење евиденције о одржавању;
- начин спровођења и примене мера
заштите на раду утврђене овим уговором и Колективним уговором о безбедности и
здрављу на раду,
- начин и случајеве провере
запослених под утицајем алкохола и других средстава зависности.
Члан 41.
Друштво је дужно да запосленог,
пре ступања на рад, упозна са условима рада, организацијом рада, правима и обавезама из области безбедности и заштите на
раду.
Члан 42.
Запослени је дужан:
- да се придржава прописаних мера;
- да се пре почетка рада упозна са
прописима и мерама безбедности и да се оспособљава за њихово спровођење;
- да правилно рукује опремом за рад,
опасним материјама и опремом за личну заштиту;
- да поступа по упутству произвођача
и упутству за безбедан рад;
- да одмах обавести непосредног
руководиоца о кваровима или другим недостацима који би могли да угрозе
безбедност и здравље на раду;
- да се одазове позиву за проверу
оспособљености за безбедан рад;
- да обави периодични лекарски
преглед.
Члан 43.
Друштво обезбеђује средства и
опрему за личну заштиту запосленима који обављају послове на радним местима на
којима се опасност од повређивања и здравствених оштећења не може отклонити
одговарајућим техничким мерама.
Актом о систематизацији послова
утврђују се послови са посебним условима рада.
Члан 44.
Заштиту посебних категорија
запослених Друштво је дужно да обезбеди у складу са законом.
Неиспуњавање посебних здравствених
услова за рад на радном месту са повећан
им ризиком не може бити разлог за отказ
уговора о раду.
Члан 45.
Репрезентативни синдикати имају
право да се непосредно упознају са предузетим мерама за безбедност и здравље на
раду, као и да предлажу мере за побољшање услова рада.
Члан 46.
Друштво формира Одбор за
безбедност и здравље на раду.
Чланови Одбора су три представника које именују репрезентативни синдикати,
лице за безбедност и заштиту здравља запослених и специјалиста медицине рада.
Мандат чланова Одбора траје две године.
Одбор подноси шестомесечни и годишњи извештај потписницима овог уговора.
Члан 47.
Колективним уговором о безбедности
и здрављу на раду ближе се уређују питања од значаја за безбедност на раду и
здравље запослених.
Члан 48.
Друштво се обавезује да запосленима уплаћује допунско пензијско
осигурање, као и допунско здравствено исигуранје.
Репрезентативни синдикати и
Друштво преговорима утврђују висину премије осигурања.
VII - ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДЕ И ДРУГА ПРИМАЊА
Зарада
Члан 49.
Запослени остварује одговарајућу зараду која
се утврђује у складу са овим уговором и уговором о раду.
Овим уговором се утврђује право запосленог
на зараду која се састоји од:
- зараде за обављени рад и време
проведено на раду;
- зараде по основу доприноса
запосленог пословном успеху Друштва (награде, бонуси и сл.);
- других примања по основу радног
односа у складу са овим уговором и уговором о раду.
Члан 50.
Зараду запосленог у смислу чл.49. чине:
1. основна зарада према уговору о
раду;
2. део зараде за радни учинак;
3. део по основу увећања зараде;
4. део по основу доприноса запосленог
пословном успеху Друштва;
5. трошкови за исхрану запосленог;
6. регрес за коришћење годишњег
одмора;
7. друга примања у складу са законом.
Основна зарада
Члан 51.
Основна зарада одређује се на
основу услова потребних за рад запосленог на пословима за које је запослени
закључио уговор о раду и времена проведеног на раду.
Вредност
основне зараде по часу утврђују учесници
уговора тромесечно.
Уколико се у току календарске
године битно промене околности на основу којих је утврђена вредност основне
зараде, учесници уговора се могу споразумети о промени утврђене вредности основне зараде.
Члан 52.
Основна зарада запосленог за пуно
радно време утврђује се множењем основне зараде по часу из члана 51. овог
уговора, коефицијента посла који запослени обавља и остварених часова рада.
Коефивцијенти из става 1. овог
члана утврђени су актом о систематизацији, у складу са овим уговором.
Члан 53.
За категорије послова по основу
степена стручне спреме, односно сложености послова, овим уговором се утврђују
следећи коефицијенти:
Р6-С5 1,00 Р3 1,50
1,15
1,55
1,20 1,60
1,25 1,65
1,70
1,75
Р5 1,10 С3-Р2 1,60
1,20 1,65
1,30 1,75
1,40 1,85
1,90
1,95
2,00
2,05
2,10
Р4-С4
1,35 Р1 1,85
1,40 1,90
1,45 1,95
1,50 2,00
1,55 2,05
2,10
2,15
2,20
2,25
2,30
С2 2,00
2,10
2,20
2,30
2,40
2,50
С1 2,50 С7 3,50
2,60 3,70
2,70 3,90
2,85 4,10
3,00 4,30
3,20
3,35
3,50
3,70
3,90
С8 4,10
4,30
4,40
4,50
4,60
Члан 54.
Изузетно, основна зарада
запосленог који посао обавља успешно без одговарајуће квалификације, због недостатка адекватног кадра, утврђује се
применом следећих коефицијената:
Р6-С5 1,30; 1,35 Р3 1,80;
1,85; 1,90;
Р5 1,45; 1,50; 1,55; Р2-С3 1,95; 2,00; 2,05;
Р4-С4 1,60; 1,65; Р1 2,10; 2,15; 2,20
С2 2,40; 2,50;
Одлуку
о примени коефицијента из овог члана доноси генерални директор на предлог
надлежног директора.
Анексом уговора о раду утврђује
се врста посла који запослени обавља и
период примене коефицијента из овог члана.
Члан 55.
Запослени у својству приправника
има право на зараду у висини 80% основне зараде за послове за које је закључио
уговор о раду.
Радни учинак
Члан 56.
Радни учинак запосленог утврђује
се на основу стандарда и норматива за резултате који се могу мерити, односно на
основу оцене резултата рада.
Члан 57.
На
основу оствареног радног учинка и оцене резултата рада, основна зарада
запосленог који оствари радни учинак изнад стандардног, може се увећати до 30%,
а основна зарада запосленог, чији је радни учинак испод стандардног, може се
умањити до 20%.
1. Запослени је остварио већи радни
учинак од стандардног ако:
- оствари већи обим радних задатака од
планираних;
- обави послове изнад стандардног квалитета;
- обави послове пре рока;
- оствари веће резултате од стандардних на превентивној заштити и
квалитетном одржавању погонске спремности постројења;
- оствари боље резултате од
стандардних у отклањању кварова и хаварија на постројењима уз редовно обављање
својих послова;
- обави послове који други запослени није могао квалитетно и у року да
изврши.
2. Запослени је остварио мањи радни
учинак од стандардног ако:
- оствари мањи обим посла од планираног;
- поверене послове не обави квалитетно, односно квалитетом испод стандардног
за ту врсту послова;
- део послова не обави у року.
Члан 58.
Утврђивање резултата рада врши се
оцењивањем обима и квалитета рада запослених.
1. Оцењивање обима рада врши се на
основу:
- свих послова које је запослени извршио у одговарајућем периоду;
- обима искоришћеног радног времена,
- времена проведеног на раду.
2. Оцењивање квалита рада врши се на
основу:
- квалитета извршеног посла са становишта одговарајућих прописа,
технолошких упутстава, стандарда, стручне методологије и издатих налога;
- сложености извршених послова;
- стручности, креативности и испољене иницијативе;
- степена испољене одговорности у раду;
- поштовања утврђених рокова;
- рационалног
ангажовања запосленог, средстава рада, материјала, резервних делова, услуга;
- пословног односа према корисницима услуга;
- испољене сарадње са осталим учесницима у процесу рада;
- стручности и прецизности;
- броја грешака и обима погрешно урађених послова, односно операција.
Процену радног учинка врши
надлежни директор.
Члан 59.
Под
стандардним учинком у смислу овог уговора, сматра се обављање свих послова
утврђених уговором о раду, у складу са утврђеним планом, радним временом,
динамиком и обимом посла.
Запослени има право на вредновање за стандардни учинак и пуно радно време у износу
који утврђује генерални директор, односно запослени кога он овласти.
Члан 60.
По
основу ефикасности пословања организационе целине, основна зарада се може
увећати до 15% односно умањити до 15%.
Организационом целином сматра се
целина утврђена актом о систематизацији, смена и слично.
Одлуку о ефикасности пословања
организационе целине доноси генерални директор, односно запослени кога он
овласти.
Члан 61.
Са
запосленим који у свом раду исказује висок степен креативности, односно остварује
изузетне резултате рада, генерални директор може закључити посебан уговор којим
ће се уредити зарада.
Члан 62.
Зарада се запосленом исплаћује у два дела.
Први део у висини до 50% основне зараде запосленог
исплаћује се од 1. до 5. у месецу за предходни месец.
Други део у висини разлике између
обрачунате пуне зараде и исплаћеног првог дела, исплаћује се од 15. до 20. у
месецу за предходни месец.
Права
запослених по основу иновација и нових техничких решења
Члан 63.
Запослени који својим иновацијама
и новим техничким решењима утиче на повећање продуктивности, побољшање
квалитета услуга, производа и поступака има права утврђена законом.
Критеријуми за утврђивање висине
накнаде по основу иновације или новог техничког решења, начин и време плаћања
накнаде, као и начин и време трајања примене и остала питања уредиће се
посебним актом.
Учешће у добити
Члан 64.
Уколико Друштво по завршном рачуну оствари
добит, најмање 20% од остварене нето добити исплатиће се запосленима у виду
бонуса.
Одлуку о висини бонуса доноси Скупштина
Друштва.
Учешће запосленог у расподели добити је
сразмерно учешћу његове годишње зараде по основу рада без накнада у годишњем
фонду зарада Друштва.
Увећана зарада
Члан 65.
Запослени има право на увећану
зараду по радном часу:
1. прековремени рад - 30% од основице;
2. рад на дан празника који је
нерадни дан - 110% од основице;
3. по основу времена проведеног на раду за сваку годину рада остварену у радном односу - 0,5% од основице;
4. рад ноћу (између 22.00 сата и 6.00
сати наредног дана) ако такав рад није вреднован при утврђивању основне зараде
- 35% од основице;
5. рад у три смене под условом да запослени
има најмање 32 сата ноћног рада у току месеца -10% од основице;
6. рад недељом (ван режима редовног
рада: турнус, систем рада 3+1 и 5+2)- 10% од основице;
7. температура у радном простору у
производњи испод 5C оносно преко 35C 10% од основице.
Члан 66.
У
случају да запослени стекне истовремено право на увећање зараде по више основа,
укупан проценат увећања зараде представља збир процената по свим основама.
Основицу за обрачун увећане
зараде чини основна зарада по часу за сваки обрачунски период.
Накнада зараде
Члан 67.
Запослени
има право на накнаду зараде у висини коју би остварио да ради за време
одсуствовања са рада на дан празника који је нерадни дан у складу са законом,
годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног
органа.
Запослени
је дужан да надлежног директора писмено обавести о датуму крсне славе најмање
пет радних дана, пре дана крсне славе.
Члан 68.
Запослени има право на накнаду зараде за
време одсуствовања са рада због привремене спрачености за рад до 30 дана и то:
1. у висини од 65% просечне зараде у
предходна 3 месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за
рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са
законом, ако је спреченост за рад прузрокована болешћу или повредом ван рада;
2. у висини 100% просечне зараде у
предходна 3 месеца пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за
рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са
законом, ако је спреченост за рад проузрокована повредом на раду или
професионалном болешћу.
Члан 69.
Запослени има право на накнаду
зараде у случају одсуства са посла за време прекида рада до кога је дошло
наредбом државног органа или надлежног органа Друштва, због необезбеђивања
безбедности и заштите здравља на раду који је услов даљег обављања рада без
угрожавања живота и здравља запослених и других лица и у другим случајевима, у
складу са законом, и то.
-
за
време првог месеца у висини 70% од зараде коју би запослени остварио да је
радио;
-
за
време другог месеца до краја застоја у висини 100% од зараде коју би запослени
остварио да је радио.
Члан 70.
Запослени има право на накнаду зараде због
прекида рада без његове кривице у висини од 60% просечне зараде у предходна три месеца с тим да не може бити мања од
минималне зараде.
Прекид рада из става 1. овог члана може
трајати најдуже 45 радних дана у календарској години, а под условима утврђеним
законом и дуже.
Накнада трошкова
Накнада трошкова за долазак и одлазак са
рада
Члан 71.
Ради доласка и одласка са рада
запослени има право на накнаду трошкова превоза у јавном саобраћају у висини
цене превозне карте на одговарајућој релацији.
Критеријуме за остваривање права
из става 1. овог члана утврђује Управни одбор Акционарског друштва.
Организационим
упутством ближњ се уређује начин реализације превоза у смислу овог члана.
Службено путовање
Члан 72.
Под службеним путовањем
подразумева се свако путовање које је запослени извршио по налогу надлежног
директора ради обављања одређених послова, у име и за рачун Друштва ван свог
места рада, као и путовање запосленог
приликом одласка и повратка са службеног пута у иностранство до изласка,
односно од уласка у замљу.
Под службеним путовањем
подразумева се и путовање ради стручног оспособљављња, специјализације, посете
сајмовима, семинарима, конференцијама.
За време службеног путовања у замљи,
запослени има право на путне трошкове, трошкове превоза, трошкове ноћења, као и
право на дневницу у складу са овим уговором.
Члан 73.
Запосленом, упућеном на службени
пут одобрава се (прецизира се у путном налогу) коришћење одговарајућег
превозног средства.
Запосленом се признају у целости трошкови
превоза према приложеним рачунима.
Члан 74.
Запослени има право на накнаду трошкова
ноћења према приложеним рачунима, а највише до цене ноћења у хотелу „Б“
категорије.
Изузетно, заосленом се признају трошкови
ноћења у хотелу више категорије по одобрењу генералног директора.
Члан 75.
Запослени има право на дневницу у
висиникоју утврђује Управни одбор.
Уколико је запосленом на службеном путу
обезбеђена исхрана (пун пансион), припада му на име дневнице 30% од утврђеног
износа дневнице.
Уколико запослени на службеном путу користи
полупансион код угоститељске организације, припада му 70% од утврђеног износа
дневнице.
Уколико је запосленом на службеном путу
обезбеђено ноћење са доручком припада му 100% од утврђеног износа дневнице.
Члан 76.
Цела дневница из предходног члана
се исплаћује за време од 12 до 24 часа проведених на службеном путу и за
остатак времена дужи од 12 часова, ако је службени пут трајао више дана, као и
службени пут који је трајао мање од 24 часа а дуже од 12 часова.
Пола дневнице се исплаћује запосленом
ако је цело путовање трајало више од 8, а мање од 12 часова, као и за остатак
времена од 8 до 12 часова, ако је службени пут трајао више дана.
Ако је службени пут трајао мање
од 8 часова као и у случају ако остатак времена износи мање од 8 часова за
службени пут који је трајао више дана, запосленом се не признаје издатак на име
дневнице.
Члан 77.
Запослени на службеном путу, има
право на накнаду трошкова превоза у градском саобраћају, као и остале трошкове
(ПТТ услуге за службене потребе, резервације, превоз пртљага, путарине,
паркирања и сл.) у целини према приложеним рачунима.
Изузетно, запослени има право на
трошкове коришћења такси услуга у оправданим случајевима, уз предходно одобрење
надлежног директора, према приложеним рачунима.
Члан 78.
Уколико запослени користи приватно возило у службене сврхе, има
право на наканду у висини 15% цене једног литра бензина по пређеном километру.
У путни налог се уносе подаци о
возилу и број километара на утврђеној релацији.
Члан 79.
На основу налога за службено путовање,
запосленом се може исплатити аконтација трошкова у износу који је одређен
налогом за службено путовање.
По завршеном службеном путу, запослени је
обавезан да у року од три дана поднесе обрачун трошкова са пратећом
документацијом и извештај о обављеном послу.
У случају да запослени не оправда своје
трошкове рачунима, нема право на накнаду истих.
Друштво има право да контролише исправност
приложених рачуна.
Члан 80.
Запослени има право на накнаду трошкова за
службено путовање у инстранство, под условима, на начин и у висини утврђениј
посебним прописима.
Накнада трошкова за исхрану у току рада и
регрес
Члан 81.
Запослени има право на накнаду
трошкова за исхрану у току рада у висини од 20% просечне месечне зараде по
запосленом у привреди Републике Србије, према последњем објављеном податку
републичког органа надлежног за послове статистике
( у даљем тексту : топли оброк).
Запослени
остварује право по основу топлог оброка за дане проведене на раду.
Под данима проведеним на раду не
подразумевају се дани проведени на службеном путу и раду на терену у случају
када запослени остварује накнаду за службени пут и рад на терену.
Топли оброк се исплаћује истовремено са
коначном исплатом зараде, на основу присуства запосленог на раду.
Члан 82.
Друштво ће, где је то могуће, односно где за
то постоје услови, обезбедити организовани топли оброк за запослене који се
определе за такав начин исхране у току рада.
Запосленом
који се определи за исхрану из тачке 1. овог члана, умањује се накнада у висини
трошкова организованог топлог оброка.
Члан 83.
Запослени има право на регрес за коришћење
годишњег одмора.
Запосленом који има право на годишњи одмор у
трајању од најмање 20 радних дана, припада пун износ регреса односно сразмеран
износ регреса за годишњи одмор у трајању краћем од 20 радних дана.
Запослени који не искористи право на годишњи
одмор у Друштву нема право на регрес, осим у случају када му то право није
омогућено.
Регрес се исплаћује за коришћење првог дела
годишњег одмора, с тим да учесници овог уговора могу да се договоре о
другачијој динамици исплате.
Члан 84.
Висина регреса за коришћење годишњег одмора
утврђује се одлуком генерлног директора, с тим да не може бити нижа од висине
просечне месечне зараде по запосленом у привреди Републике Србије према
последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове
статистике.
Рад на терену
Члан
85.
Под
радом на терену подразумевају се послови на изградњи и опремању комплетних
привредних и других објеката (изградња кабловских мрежа, далековода, монтажни
радови, надзор на изградњи, монтажи и сл.), послови на испитивању каблова и
други послови који се према потреби , карактеру и врсти посла изводе на терену
ван седишта Друштва, односно места дела Друштва , под следећим условима:
-
да
није организован градски превоз;
-
да
траје дуже од три дана;
-
да
се рад обавља на градилишту.
Члан 86.
Накнада за рад на терену припада
запосленом од првог дана када је почео рад на терену, ако је на раду провео 8
часова дневно.
Накнада за рад на терену припада и за дане
недељног одмора, за дане државних и
верских празника, уколико је те дане провео на терену.
Немају право на накнаду за рад на терену
запослени који се са теренског рада свакодневно враћају у своје пребивалиште
или пребивалиште своје уже породице.
Запослени,
док ради на терену, има право на накнаду
трошкова исхране под истим условима као и запослени на службеном путу.
Члан 87.
Запослени је обавезан да поднесе обрачун
трошкова рада и боравка на терену на начин и у роковима предвиђеним за службено
путовање.
Одвојен живот од породице
Члан 88.
Запослени је у статусу одвојеног живота од
уже породице уколико су кумулативно испуњени следећи услови:
-
ако
је у току радног односа распоређен у друго место рада по потреби Друштва;
-
ако
живи одвојено од породице;
-
ако
му није решено стамбено питање или нема обезбеђен стан.
Друштво може запосленог распоредити у друго
место рада у смислу става 1. овог члана уз пристанак запосленог.
Члан 89.
Запосленом припада накнада за одвојени
живот од породице у висини 70% од просечне зараде у предходна три месеца у
Друштву.
Накнаде за одвојен живот од породице, за
службено путовање и теренски додатак се међусобно искључују.
За време коришћења годишњег одмора,
запосленом не припада накнада за одвојен живот од породице.
Друга примања
Члан 90.
Друштво исплаћује:
1. отпремнину при одласку у пензију у
висини 3 просечне зараде запосленог, с тим што овако утврђена отпремнина не
може бити нижа од 3 просечне зараде исплаћене у привреди Републике, према
последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове
статистике;
2. помоћ породици у случају смрти
запосленог, брачног друга или детета – у висини трошкова погребне услуге према
уобичајеном начину сахране и приложеним рачунима предузећа за пограбне услуге,
највише до неопорезованог износа трошкова погребних услуга;
3. детету погинулог или умрлог запосленог за
редовно школовање:
-
месечну
надокнаду (стипендију) у висини 40% просечне зараде без пореза и доприноса
остварене у Друштву у месецу који предходи месецу исплате - за редовне студије
-
месечну
надокнаду (стипендију) у висини 30% просечне зараде без пореза и доприноса остварене
у Друштву у месецу који предходи месецу исплате - за основну и средњу школу
-
део
трошкова школарине у висини коју утврђује Управни одбор
4. јубиларне награде за непрекидни
рад у Друштву и то једном:
-
за
10 година – једна просечна месечна зарада по запосленом остварена у Друштву у
предходном месецу у односу на месец када се награда исплаћује;
-
за
20 година две просечне месечне зараде по запосленом остварене у Друштву у
предходном месецу у односу на месец када се награда исплаћује;
-
за
30 година три просечне месечне зараде по запосленом остварене у Друштву у
предходном месецу у односу на месец када се награда исплаћује.
У зависности од резултата пословања уговорне
стране, у року од 90 дана од дана усвајања годишњег извештаја о пословању,
утврђују рокове и динамику исплате јубиларних награда.
У непрекидни рад за стицање права на
јубиларну награду рачуна се време које је запослени провео на раду код
послодавца пре одласка и по доласку:
- са одслужења или дослужења војног рока;
- са неплаћеног одсуства до годину дана;
-
са
упућивања, односно привременог распореда у друго предузеће;
-
са
друштвене или друге јавне функције,
под условом да је запослени по
истеку околности због којих је имао прекид рада у смислу овог става, у року од
30 дана, односно у другом року утврђеном законом или актом Друштва, наставио са
радом у Друштву.
Време, које запослени није провео на раду у
Друштву у случајевима из предходног става, не урачунава се за стицање права на
јубиларну награду.
У непрекидни рад за стицање права на
јубиларну награду, рачуна се и време које је запослени провео на раду у бившим
организацијама (правни предходници) до њиховог припајања Индустрији каблова
(правни следбеник) и то:
- Фабрика електромеханичарских
производа „Елмос“ – Светозарево до
31.12.1976,године
- РО „Сава Цветковић“ – Драгоцвет до
31.12.1985.године.
Право
на јубиларну награду утврђује се са стањем на дан 31.децембар текуће године.
Члан 91.
Запосленима који су личним ангажовањем спречили настајање ванредног
догађаја или ублажили последице ванредног догађаја у Друштву, који би имао за последицу људске жртве или велику материјалну штету, или
су се посебно истакли својим личним ангажовањем на отклањању последица насталих
ванредним догађејем, може се одредити посебна награда и признање.
Висину награде и признања утврђује
генерални директор уз консултацију са репрезентативним синдикатима.
Члан 92.
Генерални директор ће у договору са
репрезентативним синдикатима наставити са традиционалном акцијом поделе:
- новогодишњих пакетића за децу
запослених;
- пакета школског прибора;
- поклон честитки за новорођенчад и
-
поклон честитки поводом 8. марта.
Друштво ће стручно, финансијски и на друге
начине подржати.
- спортско и културно стваралаштво и
активности;
- традиционалне манифестације и
датуме.
Члан 93.
Запосленом се може одобрити солидарна помоћ
у следећим случајевима:
-
дуже
и теже болести запосленог или члана уже породице;
-
здравствене
рехабилитације запосленог или члана уже породице;
-
наступа
теже инвалидности запосленог или члана уже породице;
-
смрти
родитеља (једна просечна зарада по запосленом код послодавца)
-
елементарне
непогоде и
-
у
другим случајевима за које учесници овог уговора оцене да су основани.
Одлуку о висини солидарне помоћи доноси
Управни одбор Друштва, на предлог комисије.
Предлог из става 2. овог члана комисија
припрема на основу приложене документације подносиоца захтева.
У фонд основан за ове намене Друштво ће
месечно уплаћивати 6.000 ЕУР-а у динарској противвредности.
Евиденција зараде и
накнаде зараде
Члан 94.
Приликом сваке исплате Друштво
је у обавези да запосленом достави обрачун зараде и накнаде зараде у складу са
законом.
VIII - ПОТРАЖИВАЊА ЗАПОСЛЕНИХ У
СТЕЧАЈНОМ ПОСТУПКУ
Члан 95.
Потраживања запослених у стечајном поступку остварују се у складу са
законом.
IX – ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ КОД ПРОМЕНЕ ПОСЛОДАВЦА
Члан 96.
Права запослених код промене послодавца регулисана су законом.
X –
ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ
Члан 97.
Друштво може у случајевима и на
начин предвиђен законом и овим уговором
утврдити да је за запосленим престала потреба.
Критеријуми при утврђивању вишка
запослених примењују се по следећем редоследу:
1. потребе процеса рада;
2. успешност у раду и остварени
резултати рада;
3. материјално-социјални положај.
Ако због исказаних економских или
организационих промена послодавац намерава да откаже уговор о раду запосленима,
Управни одбор је дужан да донесе програм решавања вишка запослених под условима
и поступку предвиђеним законом.
Члан 98.
Када услед технолошких, економских
или организационих промена престане потреба за обављанем одређеног посла,
Друштво се обавезује да запосленом обезбеди најмање исти ниво права обезбеђен у
Програму за решавање вишка запослених, који се примењује у време ступања на
снагу овог уговора.
Друштво
се обавезује да проблем вишка запослених разреши на један од следећих начина:
- кроз програм преквалификације или
доквалификације;
- распоређивањем на друге послове у
оквиру Друштва који су у складу са стручном спремом, знањем и искуством
запосленог;
- давањем накнада запосленима за
добровољно напуштање Друштва.
Друштво
се обавезује да исплати накнаду
(отпремнину) која не може бити нижа од просечне месечне зараде по запосленом у
привреди Републике без пореза и доприноса према последњем објављеном податку
републичког органа надлежног за послове статистике по години радног стажа.
Наканада ће бити предмет
преговарања послодавца са представницима синдиката.
Накнада мора бити исплаћена
запосленом, пре престанка радног односа.
XI
– КЛАУЗУЛА КОНКУРЕНЦИЈЕ
Члан 99.
Послове који спадају у делатност
Друштва, запослени не може да ради у своје име и за свој рачун, као и у име и
за рачун другог правног или физичког лица, без сагласности Друштва на
територији Србије ( у даљем тексту: забрана конкуренције).
Уговором о раду утврђује се забрана
конкуренције за запослене који обављају такву врсту послова да постоје услови
да запослени радом у Друштву стекне нова , посебно важна технолошка знања, широк круг пословних
партнера или да сазна важне пословне информације и тајне.
У случају да је Друштво претрпело
материјалну штету услед делатности запосленог којом је прекршио забрану
конкурнције, Друштво има право да од запосленог захтева накнду штете.
XII –
НАКНАДА ШТЕТЕ
Члан 100.
Запослени који на раду или у вези
са радом намерно или из крајње непажње проузрокује штету Друштву, дужан је да
штету надокнади у складу за законом
За штету одговара запослени који
је штету проузроковао.Ако штету проузрокује више запослених, сваки запослени је
одговоран за део штете коју је проузроковао.
Ако се не може утврдити део штете
коју је проузроковао сваки запослени, дужни су да надокнаде штету у једнаким
деловима.
Члан 101.
Запослени има право и дужност да
пријави штету и њеног учиниоца.
Надлежни дирктор је дужан да покрене
и спроведе поступак за утврђивање штете и одговорности за исту.
Постојање штете, висину и начин
накнаде штете, околности под којима је штета настала, утврђује надлежни
директор на основу извештаја и предлога стручне комисије коју директор именује
за сваки конкретан случај.
Предсатвнику синдиката чији је
запослени члан, омогућиће се учешће у раду комисије.
Одлука из ст.3. доставља се
синдикату чији је запослени члан ради прибављања мишљења у року од 5 дана.
Члан 102.
Запослени који је на раду или у
вези са радом намерно или крајњом непажњом проузроковао штету трећем лицу, а
коју је надокнадило Друштво, дужан је да Друштву надокнади износ исплаћене
штете.
Члан 103.
Запослени који претрпи повреду на
раду или у вези са радом остварује право на накнаду штете у складу са законом и
овим уговором.
Висина штете може се утврдити у
поступку поравнања, које закључују запослени и генерални директор на основу
одлуке Управног одбора.
Ако се у року од 30 дана од дана
подношења захтева запосленог, Друштво и запослени не споразумеју о накнади
штете, запослени има право да у складу са законом надокнади штету.
XIII
– УДАЉЕЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ СА РАДА
Члан 104.
Запослени може бити удаљен са рада
под условима предвиђеним законом.
За повреду радне обавезе која
угрожава имовину веће вредности, запослени може бити удаљен са посла.
Под имовином веће вредности у
смислу ст.2. овог члана, сматра се
имовина чија је тржишна вредност у висини просечне месечне зараде без пореза и
доприноса остварене у Друштву, у месецу који предходи месецу у којем је настала
повреда.
XIV
– ИЗМЕНА УГОВОРА О РАДУ
Члан 105.
Поред случајева предвиђених законом, уговор се може изменити и када се
смањи радна способност запосленог због година старости, повреде на раду, инвалидитета,
професионалних и осталих болести.
У случају упућивања запосленог на рад код другог послодавца, Друштво и
репрезентативни синдикати споразумно утврђују услове упућивања.
Члан 106.
Закључење уговора о раду под измењеним условима може се понудити
запосленом само из оправданих разлога, који се обавезно наводе у писаној понуди
за закључење уговора.
Закључењем уговора о раду под измењеним условима запослени се не може
довести у неповољнији положај у погледу услова утврђених законом и овим
уговором.
XV
– ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА
Члан 107.
Радни однос престаје у случајевима, на начин и
по поступку предвиђеним законом.
Члан 108.
Друштво и запослени се могу
споразумети да раскину уговор о раду у одређеним случајевиима и уз новчану
накнаду запосленом.
Услови и новчана накнада из става 1. овог члана утврђују се посебним
актом, који доноси Друштво уз предходну сагласност регистрованих синдиката.
XVI
– ОСТВАРИВАЊЕ И ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ
Члан 109.
О правима, обавезама и одговорностима из радног односа, одлучује
генерални директор, односно надлежни директор, доношењем решења са образложењем
и поуком о правном леку, које се доставља запосленом.
Запослени може, да покрене спор пред надлежним судом уколико сматра да
му је повређено право или кад сазна за повреду права, у складу са законом.
Сва новчана потраживања из радног односа застаревају у року од три
године.
Члан 110.
Спорна питања између Друштва и запосленог која настану
поводом остваривања и заштите појединачних права и обавеза, могу се решавати
споразумно.
Поступак споразумног решавања спорног питања покреће се на захтев
запосленог у року од три дана од дана достављања решења запосленом, односно од
дана када је запослени сазнао за повреду права.
Директор и запослени, у року од три дана од дана покретања поступка,
споразумно одређују арбитра из реда стручњака у области која је предмет спора
или из именика арбитара, који води Републичка агенција за мирно решавање радних
спорова.
Арбитар не може бити запослени који обавља функцију у синдикату или послове
са посебним овлашћењима и одговорностима, као ни сродници.
Члан 111.
Уколико се споразумно не одреди
арбитар, сматраће се да поступак споразумног решавања није успео.
Одлука арбитра је коначна и обавезује Друштво и запосленог.
XVII
– УСЛОВИ ЗА РАД СИНДИКАТА
Члан 112.
Синдикат је дужан да достави
генералном директору акт о упису у регистар синдиката и одлуку о избору
председника и чланова органа синдиката, у року од 8 дана од дана достављања
акта о упису синдиката у регистар, односно од дана избора органа синдиката.
Члан 113.
Услови за рад синдиката обезбеђују се у Друштву и организационим
деловима, у складу са законом, Општим колективним уговором, овим уговором и
међусобним споразумима.
Члан 114.
Друштво је дужно да без накнаде
обезбеди синдикату коришћење пословног простора, односно потребног броја
канцеларија у зависности од броја чланова синдиката и њихових представника у
органима синдиката са неопходним канцеларијским намештајем и друге услове што
ће се прецизирати међусобним споразумом
из члана113. овог уговора.
Члан
115.
Друштво се обавезује да за потребе, а уз
сагласност синдиката одреди запослене који ће обављати следеће послове.
- стручно административне
- материјално финансијске
- књиговодствене.
Члан 116.
Друштво обавештава синдикат о питањима
која су од значаја за економски и радно
социјални положај запослених а нарочито:
- плану производње и реализацији
плана;
- годишњем извештају о пословењу
друштва;
- учешћу зарада у трошковима
пословања друштва;
- подацима о просечној заради,
исплаћеним зарадама по квалификацијама и по организационим целинама;
- плановима развоја друштва;
- шестомесечним извештајима о
безбедности и заштити здравља на раду и повредама запослених,
- шестомесечним извештајима о броју
и структури запослених са којима је заснован, односно прекинут радни однос;
- и другим питањима у складу са
постигнутим договором.
Члан 117.
Друштво је дужно да синдикатима обезбеди:
1. достављање позива са материјалом
за седнице Скупштине и других органа Друштва
председницима синдиката;
2. обавештења која се дају
запосленима;
3. благовремено разматрање захтева,
предлога и мишљења синдиката, пре доношења одлука од значаја за економски и
социјални положај запослених и да синдикате обавести о разлозима неприхватања;
4. учешће синдиката при утврђивању
предлога општих аката којима се регулишу питања у области оствривања права,
обавеза и одговорности запослених у Друштву;
5. остваривање и других права
синдиката у складу са законом, Општим колективним уговором, овим уговором и Статутом
Друштва.
Члан 118.
Синдикат је у обавези да размотри све предлоге,
сугестије и захтеве Друштва и о заузетим ставовима обавести Друштво.
Члан 119.
Друштво је дужно да уплаћује на рачуне
синдиката средства која се од зараде запослених издвајају на име синдикалне
чланарине.
Друштво ће преко својих стручних служби
омогућити синдикату да:
- врши уплату на рачун фондова које
синдикат може организовати;
- врши обраду података о уплати
чланарине и о томе извештава руководство синдиката.
У случају потребе прикупљања средстава
солидарности, представници синдиката имају право да ову активност обављају у
просторијама одређеним за ту намену.
Члан 120.
За време обављања функције председника, заменика председника и секретара
репрезентативног синдиката у који је учлањено више од 40% од укупног броја
запослених, послодавац је дужан да обазбеди запосленом:
- да не обавља послове радног места
из уговора о раду;
- накнаду зараде до коефицијента
3,50 за председника, до коефицијента 3,00 за заменика председника и секретара,
уколико за радно место имају нижи коефицијент.
Председнику, потпредседнику и секретару репрезентативног синдиката у који је
учлањено мање од 40% од укупног броја запослених, послодавац обезбеђује
запосленом:
- председнику да не обавља послове
радног места из уговора о раду и накнаду зараде до коефицијента 2,50 у колико
за радно место има нижи коефицијент;
- потпредседнику и секретару највише
90 часова месечно и накнаду зараде до коефицијента 2,00, уколико за радно место
има нижи коефицијент.
Председницима подружница
репрезентативног синдиката „ФКС ЕК-а, ФКС ТКЛ и ФКС Елмос“, уколико је учлањено
више од 40% од укупног броја запослених, послодавац обезбеђује запосленима:
- да не обављају послове радног
места из уговора о раду;
- накнаду зараде до кеофицијента
2,50 уколико за радно место имају нижи
коефицијент.
Секретарима подружница из става 3.
овог члана обезбеђује се коришћење највише 90 часова месечно, а зараду
остварују као да обављају послове на радном месту.
Председницима синдиката који нису
репрезентативни обезбеђује се коришћење
највише 90 часова месечно и накнада до коефицијента 2,00, уколико за радно
место имају нижи коефицијент.
Председницима подружница
репрезентативног синдиката који имају мањи број чланова обезбеђује се коришћење
највише 90 часова месечно и накнада до коефицијента 2,00 уколико за радно место
имају нижи коефицијенат.
Секретару Организације Црвеног
Крста обезбеђује се коришћење највише 90 часова месечно, а зараду остварује као
да обавља послове на радном месту.
Представницима синдиката Друштво
ће омогућити одсуство са рада ради учешћа у вишим органима синдикалног
организовања.
Под сатима синдикалног рада не
урачунава се време за активности које организује Друштво.
Споразумима закљученим између
генералног директора и регистрованих синдиката, ближе ће се уредити услови за
рад синдиката у смислу овог уговора.
Члан 121.
Представници синдиката самостални
су у вршењу својих функција и доступна су им сва радна места у складу са општим
актима Друштва.
Члан 122.
Друштво не може да откаже уговор о
раду, нити на други начин стави у неповољан положај представнике синдиката за
време обављања функције и годину дана по истеку функције, ако поступају у
складу са законом, овим уговором и уговором о раду и то:
1.
председнику,
потпредседнику (заменику председника) и секретару репрезентативног синдиката;
2.
председницима
подружница репрезентативног синдиката.
Члан 123.
Друштво је обавезно да фукционере
репрезентативног синдиката по истеку функције врати на послове које су обављали
пре избора, односно на послове на којима неће имати мању зараду коју су имали
пре избора на функцију.
Право из става 1. овог члана функционери
остварују и у случају да синдикат изгуби репрезентативност.
Члан 124.
Односи између репрезентативног
синдиката и Друштва успоставиће се и решавати преговарањем и усклађивањем
интереса, уз пуно уважавање услова, могућности и аргумената на принципима
равноправности партнерства.
Одбор репрезентативних синдиката и
Друштва одредиће по три стална представника у Одбор за социјални дијалог.
Одбор за социјални дијалог, поред осталог
обавезан је да најмање једном месечно разматра актуелна питања везана за
пословање Друштва односно материјални и социјални положај запослених и о томе
редовно обавештава органе Друштва и синдиката.
Члан 125.
Обавеза је послодавца да омогући
учествовање у активностима које организују виши органи синдиката, 10% од
укупног броја чланова репрезентативног синдиката.
XVIII –
ПРАВО НА ШТРАЈК
Члан 126.
Запослени имају право на штрајк у
складу са законом.
За време штрајка запослени остварују
права у складу са законом.
Запослени који обављају послове одређене
у минимуму процеса рада, имају право и на зараду.
XIX - ВАЖЕЊЕ И ОТКАЗ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА
Члан 127.
Колективни уговор се закључује на период од три године.
По истеку рока из става 1. овог члана, колективни уговор престаје да
важи, ако се учесници колективног уговора друкчије не споразумеју, најкасније
30 дана пре истека важења колективног уговора.
Колективни уговор престаје споразумно, када писмени споразум потпишу
учесници уговора.
Члан 128.
Предлог за измене и допуне уговора мора бити у писаној форми и
образложен. Други учесник је дужан да се изјасни о предлогу у року од 30 дана
од дана пријема предлога.
Уколико други учесник не прихвати предлог за измену и допуну уговора,
односно пропусти рок из става 1., предлагач може отказати овај уговор.
У случају отказа једног од учесника уговора, колективни уговор се
примењује најдуже 6 масеци од дана подношења отказа, с тим што су учесници
дужни да поступак преговарања започну најкасније у року од 15 дана од дана
подношења отказа.
Члан 129.
Спорна питања у примени уговора решава арбитража коју образују учесници
овог уговора у року од 15 дана од настанка спора.
Арбитража има пет чланова, од којих су два представници Друштва, по
један представник репрезентативног синдиката и арбитар кога учесници одређују
споразумно.
Одлука арбитраже о спорном питању обавезује учеснике.
XX
– ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 130.
Ступањем на снагу овог уговора, престаје да важи Kолективни уговор Акционарског друштва Холдинг Индустрија каблова – Јагодина са изменама и допунама („Службени билтен
ФКС“ 2/2007, 3/2007, 4/2007, 5/2007, 1/2008, 4/2008 и 6/2008) и Колективни уговор ДОО „Завод ФКС“ Јагодина
од 13.12.2005.године.
Остаје на снази одредба чл. 56. ст. 1.
тач. 2. и 3. појединачног Колективног уговора Акционарског друштва Холдинг
Индустрија каблова – Јагодина („Службени билтен ФКС“ 7/2002).
Члан 131.
На поступке о правима, обавезама и одговорностима запослених, који су у
току на дан ступања на снагу овог уговора, примењују се одредбе овог уговора,
ако је то за запослене повољније.
Члан 132.
По ступању на снагу овог уговора
извршиће се усклађивање свих аката донетих на основу Kолективног
уговора, а која су у супротности са одредбама овог уговора.
Члан 133.
Овај уговор ступа на снагу осмог
дана од дана објављивања у „Службеном билтену ФКС“ и примењује се почев од 1.
марта 2010.године осим чл. 48., 62., 65.тач.7., 81.ст.1., 84.,
92., 93.ст.4. и 98.ст.3. који се примењују почев од 01.01.2011.године.
P r a v i l a Industrijskog sindikata Srbije o organizovanju i radu povereništava
sindikata u preduzeću
Član 1.
Ovim Pravilima uređuju se ciljevi, organizovanost i način rada povereništava sindikata u preduzeću.
Član 2.
Članstvo u Industrijskom sindikatu Srbije je dobrovoljno.
Član 3.
Članstvo se ostavruje potpisivanjem pristupnice Industrijskog sindikata Srbije.
Član 4.
Član je dužan da poštuje Statut, programska dokumenta, odluke organa sindikata i da redovno plaća sindikalnu članarinu.
Član ostvaruje svoja prava i obaveze u skladu sa Statutom Industrijskog sindikata Srbije i ovim Pravilima.
Član 5.
Poverenik, odnosno član rukovodstva povereništva sindikata u preduzeću dužan je, da novog člana pre potpisivanja pristupnice, upozna sa osnovnim principima, organizacijom i načinom rada Industrijskog sindikata Srbije.
Član 6.
Osnovni ciljevi povereništva sindikata u preduzeću utvrđeni su programskim dokumentima Industrijskog sindikata Srbije.
Član 7.
Industrijski sindikat Srbije se posebno zalaže za ostvarivanje sledećih ciljeva:
- da sindikat i svi zaposleni budu informisani pre donošenja odluka o svim pitanjima od značaja za položaj i uslove rada radnika,
- obezbeđivanje radne i socijalne sigurnosti članstva,
- egzistenciju svih zaposolenih na adekvatnom nivou, u skladu sa materijalnim i civilizacijskim dostignućima,
- poboljšanje socijalnog statusa zaposlenih kroz regulisanje cene i uslova rada putem kolektivnog pregovaranja i kolektivnih ugovora, na načelima ravnopravnosti i socijalnog partnerstva,
- obezbeđivanje bezbednih uslova života i zdravlja na radu, svih zaposlenih, a posebno omladine i žena,
- unapređivanje korporativne kulture i razvoja industrijske demokratije,
- školovanje i obrazovanje članova za sindikalnu aktivnost, saodlučivanje, kao i opšte i profesionalno obrazovanje,
- radno-pravnu zaštitu,
- materijalnu potporu članovima, prema odredbama Statuta Industrijskog sindikata Srbije i finansijskim mogućnostima sindikata.
- zajedničko delovanje sa drugim sindikatima.
Član 8.
Način rada sindikata je demokratski i javan.
Član 9.
Poverenici i odbor poverenika obavezni su da o svojim stavovima i radu redovno informišu članstvo i sve zaposlene kao i Industrijski sindikat Srbije.
Član 10.
Član koji izvršava obaveze prema sindikatu ima pravo na:
- stručnu pomoć u kolektivnom pregovaranju,
- pravnu pomoć i zaštitu,
- pomoć za vreme štrajka,
- pomoć u slučajevima otpušatnja sa posla zbog sindikalne aktivnosti i drugim slučajevima o kojima odlučuje nadležni organ sindikata,
- obraaovanje za sindikalnu aktivnost i druge oblike obrazovanja koje organizuje sindikat,
- korišćenje sredstava sindikalnih fondova na načelima solidarnosti,
- snabdevanje preko sindikalnog preduzeća.
Član 11.
Organi povereništva sindikata u preduzeću su:
- Skupština,
- Odbor poverenika
Član 12.
Skupština je najviši organ u preduzeću.
U malim preduzećima svi članovi sindikata su i članovi Skupštine.
U velikim i srednjim preduzećima broj članova skupštine se definiše Izbornim pravilima koje donosi Glavni odbor Sindikata.
Skupština može biti: redovna, izborna i vanredna.
Redovna skupština se održava po pravilu svake godine na kojoj predsednik Industrijskog sindikata u preduzeću podnosi godišnji izveštaj o radu, finansijskom poslovanju, usvaja program rada i budžet za narednu godinu.
Redovna izborna skupština održava se jednom u 4 godine.
Na redovnoj izbornoj Skupštini u ustanovi-preduzeću prihvataju se Pravila o radu Odbora poverenika kojima se tačno utvrđuje organizacija i način rada koja donosi Glavni odbor Sindikata.
Na inicijativu jedne trećine članova sindikata u preduzeću-ustanovi za održavanje Vanredne izborne skupštine, Odbor poverenika je dužan da razmotri i o tome obavesti Regionalnog poverenika i Glavni odbor Sindikata.
Na predlog Regionalnog poverenika, Glavni odbor može doneti odluku o održavanju Vanredne izborne Skupštine u preduzeću-ustanovi.
Na osnovu odluke Glavnog odbora sindikata, odbor poverenika u preduzeću-ustanovi je obavezan da održi Vanrednu izbornu Skupštinu.
U slučaju nepoštovanja Odluke Glavnog odbora Sindikata, Glavni odbor raspušta Odbor poverenika i daje nalog Regionalnom povereniku da sprovede izborni postupak.
Član 13.
Redovna Izborna skupština:
- Usvaja četvorogodišnji Izveštaj o radu Odbora poverenika između dve izborne Skupštine.
- Usvaja izveštaj o materijalno finansijskom poslovanju povereništva sindikata u preduzeću,
- Usvaja Plan rada i druga programska dokumenta,
- Usvaja Pravila o radu komisija u povereništvu,
- Bira sastav Odbora poverenika i verifikuje izbor predsednika Odbora poverenika.
Član 14.
Odbor poverenika čine poverenici iz delova procesa rada-organizaciono tehnoloških celina.
Odbor poverenika iz redova svojih članova bira predsednika, potpredsednika i sekretara.
Član 15.
Odbor poverenika, prema potrebi formira komisije – radna tela za određene oblasti rada.
Mogu se formirati komisije za sledeće oblasti rada:
- Organizovanost, privlačenje novih članova, obrazovanje,
- Kolektivno pregovaranje,
- Životni i radni uslovi,
- Radno pravna zaštita
- Za druge oblasti rada prema potrebi.
Član 16.
Odbor poverenika:
- kooridnira aktivnost poverenika i članova povereništva sindikata u preduzeću,
- pokreće i vodi sindikalne akcije,
- sprovodi stavove i doluke Skupštine sindikata,
- redovno informiše članstvo o svojim aktivnostima i radu,
- formira pregovarački tim i uvrđuje platformu za kolektivno pregovaranje,
- organizuje i vodi štrajk,
- sprovodi stavove i odluke organa Industrijskog sindikata Srbije i regionalne koordinacije i usvaja završni račun i finansijski plan.
Mandat Odbora poverenika traje četiri godine.
Član 17.
Predsednik Odbora poverenika kooridinira aktivnosti poverenika, organizuje aktivnosti članstva, sprovodi odluke odbora poverenika u preduzeću kao i odluke regionalne koordinacije i organa Industrijskog sindikata Srbije.
Član 18.
Predsednik ima sledeće zadatke:
- zastupa i predstavlja povereništvo sindikata u preduzeću pred poslodavcem,
- zastupa članove pred disciplinskim organima,
- posreduje u sporovima,
- učestvuje u kolektivnom pregovaranju,
- zakazuje i vodi sindikalne sastanke,
- učestvuje u organizovanju i vođenju štrajkova,
- angažuje članove povereništva sindikata u preduzeću u sindikalnim akcijama,
- stvara uslove za normalan rad sindikata,
- obavlja i druge poslove koje mu poveri Odbor poverenika, regionalni poverenik i organi Indutrsijskog sindikata Srbije.
Član 19.
Komisiju za finansije i članarinu bira Skupština povereništva sindikata u preduzeću, na predlog Odbora poverenika i članova Skupštine.
Komisija broji 3 člana i 3 zamenika.
Komisija za finansije i članarinu na konstitutivnoj sednici bira predsednika.
Komisija za finansije i članarinu vrši nadzor nad materijalno finansijskim poslovanjem sindikata u preduzeću u skladu sa usvojenim Programom rada.
Komisija za finansije i članarinu o svojim nalazima informiše Odbor poverenika i Skupštinu povereništva sindikata u preduzeću, Komisiju za finansije i članarinu Industrijskog Sindikata Srbije i zajedno sa njom predlaže mere radi otklanjanja uočenih nedostataka u trošenju finansijskih sredstava.
Odbor poverenika je dužan da na zahtev Komisije stavi Komisiji za finansije i članarinu na uvid kompletnu dokumentaciju o materijalno-finansijskom poslovanju sindikata.
Komisija za finansije i članarinu dužna je da sarađuje sa Nadzornim odborom Industrijskog sindikata Srbije.
Član 20.
Svaki član sindikata je dužan da plaća sindikalnu članarinu u skladu sa Statutom.
Obaveze plaćanja članarine oslobođeni su:
· Član/ca koji su na odsluženju vojnog roka.
· Član/ca koji izdržava kaznu zatvora zbog aktivnosti u Sindikatu.
· Član/ca koji je na bolovanju duže od mesec dana.
Uslov za oslobođanje plaćanja članarine, je podnošenje obrazloženog zahteva Odboru poverenika u preduzeću-ustanovi.
Članarina iznosi 1% od zarade radnika. Odbor poverenika može doneti odluku o višem iznosu članarine.
Član 21.
U skladu sa Statutom članarina sindikata se raspoređuje na sledeći način.
- Industrijski Sindikat u preduzeću-ustanovi 40%,
- Industrijskom Sindikatu regiona 30%
- Industrijskom Sindikatu Srbije 30%
Uplata članarine vrši se na sledeći način:
Na žiro račun sindikata u preduzeću-ustanovi 40% ukupno prikupljene članarine u preduzeću-ustanovi na mesečnom nivou.
Na žiro račun Industrijskog Sindikata Srbije (30% +30%) 60% ukupno prikupljene članarine u preduzeću –ustanovi na mesečnom nivou.
Član 22.
Sredstva povereništva sindikata u preduzeću se troše u skladu sa godišnjim finansijskim planom, koji donosi Odbor poverenika.
Odluku o utrošku sredstava donosi Odbor poverenika, odnosno predsednik u iznosu do kojeg ga ovlasti Odbor poverenika.
Član 23.
Pravila o radu odbora poverenika usvaja Glavni odbor Industrijskog sindikata Srbije.
Član 24.
Pravila stupaju na snagu danom usvajanja.
Član 25.
Ova pravila su usaglašena sa Statutom Industrijskog sindikata Srbije.
Član 26.
Na odredbe koje nisu obuhvaćene ovim Pravilima o radu primenjuje se Statut Industrijskog sindikata Srbije.
Beograd, 24.04.2009.g. Glavni odbor Industrijskog sindikata Srbije
D
sindikata u preduzeću
Član 1.
Ovim Pravilima uređuju se ciljevi, organizovanost i način rada povereništava sindikata u preduzeću.
Član 2.
Članstvo u Industrijskom sindikatu Srbije je dobrovoljno.
Član 3.
Članstvo se ostavruje potpisivanjem pristupnice Industrijskog sindikata Srbije.
Član 4.
Član je dužan da poštuje Statut, programska dokumenta, odluke organa sindikata i da redovno plaća sindikalnu članarinu.
Član ostvaruje svoja prava i obaveze u skladu sa Statutom Industrijskog sindikata Srbije i ovim Pravilima.
Član 5.
Poverenik, odnosno član rukovodstva povereništva sindikata u preduzeću dužan je, da novog člana pre potpisivanja pristupnice, upozna sa osnovnim principima, organizacijom i načinom rada Industrijskog sindikata Srbije.
Član 6.
Osnovni ciljevi povereništva sindikata u preduzeću utvrđeni su programskim dokumentima Industrijskog sindikata Srbije.
Član 7.
Industrijski sindikat Srbije se posebno zalaže za ostvarivanje sledećih ciljeva:
- da sindikat i svi zaposleni budu informisani pre donošenja odluka o svim pitanjima od značaja za položaj i uslove rada radnika,
- obezbeđivanje radne i socijalne sigurnosti članstva,
- egzistenciju svih zaposolenih na adekvatnom nivou, u skladu sa materijalnim i civilizacijskim dostignućima,
- poboljšanje socijalnog statusa zaposlenih kroz regulisanje cene i uslova rada putem kolektivnog pregovaranja i kolektivnih ugovora, na načelima ravnopravnosti i socijalnog partnerstva,
- obezbeđivanje bezbednih uslova života i zdravlja na radu, svih zaposlenih, a posebno omladine i žena,
- unapređivanje korporativne kulture i razvoja industrijske demokratije,
- školovanje i obrazovanje članova za sindikalnu aktivnost, saodlučivanje, kao i opšte i profesionalno obrazovanje,
- radno-pravnu zaštitu,
- materijalnu potporu članovima, prema odredbama Statuta Industrijskog sindikata Srbije i finansijskim mogućnostima sindikata.
- zajedničko delovanje sa drugim sindikatima.
Član 8.
Način rada sindikata je demokratski i javan.
Član 9.
Poverenici i odbor poverenika obavezni su da o svojim stavovima i radu redovno informišu članstvo i sve zaposlene kao i Industrijski sindikat Srbije.
Član 10.
Član koji izvršava obaveze prema sindikatu ima pravo na:
- stručnu pomoć u kolektivnom pregovaranju,
- pravnu pomoć i zaštitu,
- pomoć za vreme štrajka,
- pomoć u slučajevima otpušatnja sa posla zbog sindikalne aktivnosti i drugim slučajevima o kojima odlučuje nadležni organ sindikata,
- obraaovanje za sindikalnu aktivnost i druge oblike obrazovanja koje organizuje sindikat,
- korišćenje sredstava sindikalnih fondova na načelima solidarnosti,
- snabdevanje preko sindikalnog preduzeća.
Član 11.
Organi povereništva sindikata u preduzeću su:
- Skupština,
- Odbor poverenika
Član 12.
Skupština je najviši organ u preduzeću.
U malim preduzećima svi članovi sindikata su i članovi Skupštine.
U velikim i srednjim preduzećima broj članova skupštine se definiše Izbornim pravilima koje donosi Glavni odbor Sindikata.
Skupština može biti: redovna, izborna i vanredna.
Redovna skupština se održava po pravilu svake godine na kojoj predsednik Industrijskog sindikata u preduzeću podnosi godišnji izveštaj o radu, finansijskom poslovanju, usvaja program rada i budžet za narednu godinu.
Redovna izborna skupština održava se jednom u 4 godine.
Na redovnoj izbornoj Skupštini u ustanovi-preduzeću prihvataju se Pravila o radu Odbora poverenika kojima se tačno utvrđuje organizacija i način rada koja donosi Glavni odbor Sindikata.
Na inicijativu jedne trećine članova sindikata u preduzeću-ustanovi za održavanje Vanredne izborne skupštine, Odbor poverenika je dužan da razmotri i o tome obavesti Regionalnog poverenika i Glavni odbor Sindikata.
Na predlog Regionalnog poverenika, Glavni odbor može doneti odluku o održavanju Vanredne izborne Skupštine u preduzeću-ustanovi.
Na osnovu odluke Glavnog odbora sindikata, odbor poverenika u preduzeću-ustanovi je obavezan da održi Vanrednu izbornu Skupštinu.
U slučaju nepoštovanja Odluke Glavnog odbora Sindikata, Glavni odbor raspušta Odbor poverenika i daje nalog Regionalnom povereniku da sprovede izborni postupak.
Član 13.
Redovna Izborna skupština:
- Usvaja četvorogodišnji Izveštaj o radu Odbora poverenika između dve izborne Skupštine.
- Usvaja izveštaj o materijalno finansijskom poslovanju povereništva sindikata u preduzeću,
- Usvaja Plan rada i druga programska dokumenta,
- Usvaja Pravila o radu komisija u povereništvu,
- Bira sastav Odbora poverenika i verifikuje izbor predsednika Odbora poverenika.
Član 14.
Odbor poverenika čine poverenici iz delova procesa rada-organizaciono tehnoloških celina.
Odbor poverenika iz redova svojih članova bira predsednika, potpredsednika i sekretara.
Član 15.
Odbor poverenika, prema potrebi formira komisije – radna tela za određene oblasti rada.
Mogu se formirati komisije za sledeće oblasti rada:
- Organizovanost, privlačenje novih članova, obrazovanje,
- Kolektivno pregovaranje,
- Životni i radni uslovi,
- Radno pravna zaštita
- Za druge oblasti rada prema potrebi.
Član 16.
Odbor poverenika:
- kooridnira aktivnost poverenika i članova povereništva sindikata u preduzeću,
- pokreće i vodi sindikalne akcije,
- sprovodi stavove i doluke Skupštine sindikata,
- redovno informiše članstvo o svojim aktivnostima i radu,
- formira pregovarački tim i uvrđuje platformu za kolektivno pregovaranje,
- organizuje i vodi štrajk,
- sprovodi stavove i odluke organa Industrijskog sindikata Srbije i regionalne koordinacije i usvaja završni račun i finansijski plan.
Mandat Odbora poverenika traje četiri godine.
Član 17.
Predsednik Odbora poverenika kooridinira aktivnosti poverenika, organizuje aktivnosti članstva, sprovodi odluke odbora poverenika u preduzeću kao i odluke regionalne koordinacije i organa Industrijskog sindikata Srbije.
Član 18.
Predsednik ima sledeće zadatke:
- zastupa i predstavlja povereništvo sindikata u preduzeću pred poslodavcem,
- zastupa članove pred disciplinskim organima,
- posreduje u sporovima,
- učestvuje u kolektivnom pregovaranju,
- zakazuje i vodi sindikalne sastanke,
- učestvuje u organizovanju i vođenju štrajkova,
- angažuje članove povereništva sindikata u preduzeću u sindikalnim akcijama,
- stvara uslove za normalan rad sindikata,
- obavlja i druge poslove koje mu poveri Odbor poverenika, regionalni poverenik i organi Indutrsijskog sindikata Srbije.
Član 19.
Komisiju za finansije i članarinu bira Skupština povereništva sindikata u preduzeću, na predlog Odbora poverenika i članova Skupštine.
Komisija broji 3 člana i 3 zamenika.
Komisija za finansije i članarinu na konstitutivnoj sednici bira predsednika.
Komisija za finansije i članarinu vrši nadzor nad materijalno finansijskim poslovanjem sindikata u preduzeću u skladu sa usvojenim Programom rada.
Komisija za finansije i članarinu o svojim nalazima informiše Odbor poverenika i Skupštinu povereništva sindikata u preduzeću, Komisiju za finansije i članarinu Industrijskog Sindikata Srbije i zajedno sa njom predlaže mere radi otklanjanja uočenih nedostataka u trošenju finansijskih sredstava.
Odbor poverenika je dužan da na zahtev Komisije stavi Komisiji za finansije i članarinu na uvid kompletnu dokumentaciju o materijalno-finansijskom poslovanju sindikata.
Komisija za finansije i članarinu dužna je da sarađuje sa Nadzornim odborom Industrijskog sindikata Srbije.
Član 20.
Svaki član sindikata je dužan da plaća sindikalnu članarinu u skladu sa Statutom.
Obaveze plaćanja članarine oslobođeni su:
· Član/ca koji su na odsluženju vojnog roka.
· Član/ca koji izdržava kaznu zatvora zbog aktivnosti u Sindikatu.
· Član/ca koji je na bolovanju duže od mesec dana.
Uslov za oslobođanje plaćanja članarine, je podnošenje obrazloženog zahteva Odboru poverenika u preduzeću-ustanovi.
Članarina iznosi 1% od zarade radnika. Odbor poverenika može doneti odluku o višem iznosu članarine.
Član 21.
U skladu sa Statutom članarina sindikata se raspoređuje na sledeći način.
- Industrijski Sindikat u preduzeću-ustanovi 40%,
- Industrijskom Sindikatu regiona 30%
- Industrijskom Sindikatu Srbije 30%
Uplata članarine vrši se na sledeći način:
Na žiro račun sindikata u preduzeću-ustanovi 40% ukupno prikupljene članarine u preduzeću-ustanovi na mesečnom nivou.
Na žiro račun Industrijskog Sindikata Srbije (30% +30%) 60% ukupno prikupljene članarine u preduzeću –ustanovi na mesečnom nivou.
Član 22.
Sredstva povereništva sindikata u preduzeću se troše u skladu sa godišnjim finansijskim planom, koji donosi Odbor poverenika.
Odluku o utrošku sredstava donosi Odbor poverenika, odnosno predsednik u iznosu do kojeg ga ovlasti Odbor poverenika.
Član 23.
Pravila o radu odbora poverenika usvaja Glavni odbor Industrijskog sindikata Srbije.
Član 24.
Pravila stupaju na snagu danom usvajanja.
Član 25.
Ova pravila su usaglašena sa Statutom Industrijskog sindikata Srbije.
Član 26.
Na odredbe koje nisu obuhvaćene ovim Pravilima o radu primenjuje se Statut Industrijskog sindikata Srbije.
Beograd, 24.04.2009.g. Glavni odbor Industrijskog sindikata Srbije
D